Veštačka inteligencija dr Milovana Bojića: Kako prepoznati dipfejk?

Iako poznati slučajevi poput fotografije čudovišta iz Loh Nesa iz 1934. godine pokazuju da nikad nije bilo pametno bezrezervno verovati foto i video sadržaju, veliki broj dipfejkova koji je obeležio prethodnu godinu ukazuje da smo već duboko zašli u novu eru nepoverenja.

Pred kraj godine su stanovništvo Srbije i regiona zabavili šaljivi dipfejkovi sa lokalnim karakterom poput Ilona Maska koji govori da je rodom iz Šipova, ali vrag je odneo šalu kada se ispostavilo da je lik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", dr Milovana Bojića, zloupotrebljen u marketinške svrhe.

"To jeste nešto čega u svetu ima sve više; reklame nisam viđao, ali viđao sam čak i neke ucene u kojima su ljudima koristili glas. To nije ništa neobično, samo je sada stiglo kod nas", kaže za RT Balkan Vladimir Radunović, stručnjak za sajber bezbednost i digitalnu politiku iz DiploFondacije (DiploFoundation), neprofitne organizacije koja izučava upotrebu komunikacionih tehnologija u diplomatiji. 

Može li se dipfejk uočiti golim očima?

Širom interneta se mogu naći razne smernice kako prepoznati dipfejk, posebno u slučaju fotografija. Između ostalih, časopis "Tajm" predlaže da se posebna pažnja obrati na detalje, koji mogu biti izobličeni ili čije teksture ne odgovaraju stvarnost, navodeći da je u slučaju "Balensijaga pape" okvir naočara pape Franciska iskrivljen i da je flaša vode koju nosi u ruci neobičnog oblika.

Sa druge strane, dipfejk video sadržaj je otišao toliko daleko da se sada pokreti usana potpuno poklapaju sa rečima koje osoba na snimku izgovara, a lažni snimci se teško mogu razaznati praćenjem drugih pokazatelja, kao što su neusaglašenost gestikulacije i pokreta očiju sa ritmom i tonom govora, odnosno njegovim sadržajem. 

U slučaju snimka Trampa koji preti da će se uz pomoć Betmena osvetiti za ono šta je pretrpeo u zatvoru (u kojem nikad nije bio), takva neusklađenost jedva da je primetna, a naš sagovornik smatra da uskoro uopšte neće biti moguće golim očima razaznati dipfejkove.

Programi, regulativa i(li) medijska pismenost

Kompanije poput "Intela" i tvorca Čet GPT "Open AI", ali i mnoge druge, razvile su sopstvene alate koji prepoznaju dipfejkove, dok je "Foks" izvestio prošle godine da i Pentagon koristi tehnologiju kompanije "DipMedija" u ove svrhe.

Naš sagovornik napominje da kompanije u čijem su vlasništvu popularne društvene mreže poput Iksa, Fejsbuka, Jutjuba i drugih, takođe rade na razvijanju alata za razaznavanje lažnog sadržaja, jer, kako kaže, će se naći pod sve većim pritiskom regulatora da takav sadržaj uklanjaju ili označavaju.

U tom slučaju, dodaje, otkrivanje dipfejkova bi se odvijalo na dva načina — tehnološkom procenom samog sadržaja, ili stvaranjem sistema pečata autentičnosti na osnovu kojih bi se originalan sadržaj mogao razlikovati od lažnog.

Šta je dipfejk i kako se snimci koji kruže internetom poigravaju sa razumom korisnika

Međutim, ni ovi alati nisu nepogrešivi, napominje Radunović, i dodaje da se tehnologija veštačke inteligencije koja omogućava stvaranje dipfejkova razvija barem podjednako brzo kao i pokušaji da se on suzbije, bili oni tehnološke ili regulativne prirode.

Stoga, napominje Radunović, uvek je najbolje proveriti poreklo sadržaja za koji postoji sumnja da može biti dipfejk, odnosno da li on dolazi iz proverenih i pouzdanih izvora.

"Tu se vraćamo na ono što je nekada bila uloga novinara, da prosto verujemo izvorima koji su proverili neke informacije", kaže naš sagovornik.

Novinske agencije "nisu neobojene", dodaje on, ali napominje da ugledne redakcije "neće puštati informacije koje nisu proverene", iako će je možda "obojiti" na određeni način.

Kombinacijom medijske pismenosti, alatima za filtriranje dipfejkova, kritičkog razmišljanja i doslednosti u proveri informacija, zaključuje Radunović, opasnost od dipfejkova se značajno smanjuje.

"Ako ceo taj sistem bude funkcionisao, ja ne vidim rizik", kaže on.