Poslanica Bundestaga: Protesti u Srbiji nikako ne odražavaju stav većine
Poslanica nemačkog Bundestaga Žaklin Nastić komentarisala je opozicione proteste u Srbiji i upitala koliko oni zaista mogu biti "mirni" protesti onih koji tvrde da se zalažu za ljudska prava i demokratiju, ako njihovi zagovornici pribegavaju nasilnim pokušajima da uđu u vladine zgrade i koliko su verodostojni ako imaju za cilj da podstaknu nemire i zanemare volju većine birača.
Nastić je za portal podgoričke "Adria tv", istakla da ovi protesti nikako ne odražavaju stav većine.
Na pitanje kako komentariše to što su predstavnici ODIHR-a i drugi strani predstavnici ćutali kada je predočeno da se pripremaju nemiri u Srbiji posle izbora uprkos ubedljivoj pobedi liste "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane", Nastić kaže da je "i alarmantno i razočaravajuće što čak i institucije poput OEBS-a ignorišu tako očigledna upozorenja".
"Međutim, nakon izbora, barem su priznali da su izbori u velikoj meri ispunili međunarodne standarde. OEBS je takođe odbio da podrži optužbu da su birači autobusima ubačeni na biračka mesta, navodeći da to nije inherentno zabranjeno, sve dok nije vezano za bilo kakva izborna obećanja", navela je Nastić.
Istakla je da je izveštaj o upozorenjima ruske obaveštajne službe u vezi sa protestima i pokušajima nasilnog ulaska u parlament "dočekan ravnodušno".
Upitana da li misli da neke organizacije iz Savezne Republike Nemačke imaju određene konekcije sa opozicijom i pripremanju "Majdana u Srbiji" i ako je njen odgovor potvrdan, koje su to organizacije, Nastić ističe da je evidentno da takozvane "obojene revolucije" i protestni pokreti širom sveta dobijaju podršku Zapada.
"Od Gruzije do Sirije, od Libije do raznih zemalja u Južnoj Americi, i od Kijeva do Beograda – postoji obrazac koji se ponavlja: protesti koji počinju naglašeno 'miroljubivi', a zatim postaju nasilni. Čini se da ovi pokreti imaju koristi ne samo od moralne već i finansijske podrške američkih organizacija kao što su Soroševa fondacija, Nacionalna zadužbina za demokratiju i Institut Albert Ajnštajn", navela je Nastić.
"Čini se da su uključene i nemačke fondacije kao što su Fondacija Fridrih Nauman, Fondacija Konrad Adenauer i Fondacija Hajnrih Bel, o čemu svedoči i poziv predstavnika opozicije u nemački Bundestag. Ovo je alarmantan znak. Prečesto su nepoželjne vlade morale da popuste jer nisu delovale u interesu Zapada. Nastali ratovi, haos, siromaštvo i glad su direktna posledica ovog mešanja. Vreme je da se završi ovo ciklično ludilo", naglasila.
Na konstataciju da je predsednik Aleksandar Vučić još jednom, na izborima, dokazao da je državnik i lider kojem građani Srbije najviše veruju i pitanje zbog čega toliko, Vučić smeta pojedinim regionalnim i inostranim faktorima i agenturama, Nastić ukazuje da suštinsko pitanje leži dublje.
"Ne morate biti pristalica Vučićeve vlade da biste shvatili da zahtevi demonstranata ne odražavaju stav većine u Srbiji. Prema istraživanjima, jasna većina u Srbiji – preko 70 odsto – odbacuje potčinjavanje smernicama EU i SAD, kao i učešće u sankcijama Rusiji i priznavanje kršenja međunarodnog prava 1999. godine, kada je NATO odvojio Kosovo. Ovo osećanje se jasno odražava na izborne rezultate. Ne sme se prevideti da je Srbija – tačnije srpska politika – stalni trn u oku Zapadu jer odbija da igra u igri imperijalne moći", naglašava.