Kako se pravi božićna česnica: Od pogače, preko belog luka do baklave u inat porezu

Rođenje Sina Božijeg se proslavlja širom srpskog sveta, običaji za ovaj praznik se razlikuje gotovo u svim delovima Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, a posebno pravljenje česnice

Pravoslavni vernici Božić slave u krugu porodice, kada se članovi okupljaju oko bogate trpeze i provode dan u ljubavi i zahvalnosti. Ukoliko govorimo o hrani, česnica je nezaobilazni deo naše tradicije i lomi se za doručak. Ona je zapravo hleb naš nasušni.

Sam naziv česnica potiče od reči – čest, deo, sreća, jer se lomi na delove, za svakog ukućanina. Prema verovanju, česnica je uspomena na rođenje Hrista, a veruje se da od ovog hleba zavisi obilje roda useva.

Opšte je poznato da se u česnicu ubacuje novčić, koji simbolizuje blagostanje. Veruje se da onaj u čijem parčetu se zalomi, ima velike šanse za uspešan ostatak godine i povoljne finansije. U nju se stavlja novac (onoliko kovanica koliko u domu ima dece), koji se potom čuva u kući, na ikoni, do sledećeg praznovanja. 

U zavisnosti od kraja Srbije, česnica se priprema ili na Badnji dan ili u rano jutro na sam dan Božića.

Na jugu Srbije tradicija nalaže da se česnica lomi 6. januara, tokom večere, a ukoliko krenemo na zapad zemlje, običaj je da porodica to obavi tokom kasnog doručka ili ranog ručka, baš na Božić.

Prema narodnim običajima, to je bela pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca. Česnica spada u hlebne ili beskrvne žrtve, kao slavski kolač, i njene korene, kao i za božićnu pečenicu, treba tražiti u starozavetnim pričama ο prinošenju žrtava Kaina i Avelja, sinova Adamovih.

Recept za česnicu takođe je različit u pojedinim delovima Srbije. Iako mnogi misle da je jedina prava česnica pogača, kada pređete Dunav i Savu sačekaće nas isključivo slatki obredni božićni kolač, jer u Vojvodini za drugi ne znaju.

Česnica u inat porezu

Ako danas pitate zašto je česnica u Vojvodini slatka, mnoge domaćice će vam reći da je to zbog toga da bi vam i godina bila slatka.

Ipak, u ovom vojvođanskom običaju ipak ima malo više istorije nego lepih želja. A običaj slatkog božićnog kolača potiče još iz vremena Marije Terezije. Tačnije, u mnogim mestima u Vojvodini slavski kolač se nije mesio, a sve je povezano sa inatom i porezom.

Za vreme svoje vladavine, Marija Terezija je uvela posebne poreze. Da bi suzbila neumerenost prilikom proslavljanja svadbi i slava, a po kojoj su Srbi iz Austrougarske bili poznati, Marija Terezija je uvela porez na sečenje slavskog kolača. Rezultat nije bila punija državna kasa, desilo se upravo suprotno. Sa odredbom da se porezi povećaju, javio se inat. Srpsko stanovništvo u Austrougarskoj je jednostavno prestalo da mesi obredne kolače, pa nisu plaćali ni porez.

A slatki kolač isečen na delove niko nije morao da seče, pa nije morao ni da se plaća porez.

Vojvođanska božićna česnica slična je baklavi, ali je mnogo lepša. U nju se stavlja još suvo grožđe i med. Tokom pripreme ubacuje se dukat ili vredan metalni novčić u neki od središnjih slojeva. Ovakva česnica se obično ne lomi, već se seče i razdeljuje ukućanima.

Sa druge strane, u Novom Pazaru česnica se priprema od brašna i vode, uz propratne običaje.

Tu nije kraj priče, jer se, na primer, na jugu naše zemlje, uz novčić traga i za belim lukom, kao simbolom zdravlja, odnosno, zrnom kukuruza, za uspeh na poslu.

U zapadnoj Srbiji, pak, neretko se u česnicu ubacuju dva novčića, tako da onaj po manjoj vrednosti donosi novac, a drugi sreću.

Za novopazarski kraj, uz paricu karakteristično je i suvo grožđe.

U Negotinu česnica ima dvostruku simboliku. Domaćice stavljaju zrno pasulja. Ko ga nađe u česnici imaće dosta ovaca i one će mu sve blizniti, a ako ga nađe neko ko je nedavno sklopio brak, veruje se da će dobiti blizance.

Česnica se u nekim krajevima upotrebljavala za gatanje. U Bosni su pravili zaseke na gornjoj površini testa spremnog za pečenje i stavljali u njih semena raznih useva. Što bi se više neki zasek nadigao tokom pečenja, to bi prinos odgovarajućeg useva trebalo da bude obilatiji u narednoj godini.

Na kraju treba napomenuti da se na Božić, kao i na Badnje veče, u Crnoj Gori obavezno proslavlja uz gusle, a u česnicu domaće stavljaju, osim dukata ili novčića, i parče badnjaka.

Bez obzira na međusobne razlike u pravljenju česnice, redakcija RT Balkan vam želi da ovaj Božić provedete u miru, slozi i ljubavi sa najbližima.