Srpska pravoslavna crkva danas slavi Badnji dan koji je neizostavan deo božićnih običaja. Badnjim danom počinje božićno praznovanje. Slavi se dan uoči Božića i ujedno je poslednji i najstroži dan Božićnog posta.
Badnji dan i Badnje veče 6. januara slave sve pravoslavne crkve i vernici koji poštuju julijanski kalendar - Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, starokalendarci u Grčkoj, kao i monaštvo na Svetoj gori i egipatski Kopti.
Ostale hrišćanske crkve, među kojima i neke pravoslavne, Božić su proslavile pre 13 dana, 25. decembra, poštujući novo računanje vremena i gregorijanski kalendar.
Na Badnji dan rano ujutro domaćin ide u seču badnjaka, najčešće hrastovog drveta, da bi ga te večeri uneo u kuću i time označio početak božićne svetkovine.
Badnji dan nazvan je po sečenoj grani hrasta – badnjaku, svetom drvetu Slovena.
Badnjak simboliše drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.
Posipanje žitom na Badnji dan i na Božić je prisećanje na žito koje je Presveta Bogorodica bacala stoci u štali (koja se nalazila u pećini) nakon što se Isus rodio, kako životinje ne bi jele slamu iz jasli u kojima je dete ležalo.
Slama koja se posipa po podu — u današnje vreme sve ređe, posebno u urbanim sredinama — simboliše onu iz vitlejemske pećine, podsećajući nas na to da se Isus rodio u štali, ali i na važnost skromnosti i smernosti, na važnost toga da se ne gordimo pred drugima jer eto — Bog se utelovio na jednom tako neuglednom mestu.
Kađenje doma simboliše zlato, tamjan i smirnu - darove koje su mudraci sa Istoka doneli najvažnijem novorođenčetu u istoriji sveta. Orasi koji se bacaju u uglove doma pak predstavljaju Božiju vlast na sve četiri strane sveta.
Simboli pričešća
Pogača simboliše telo Hristovo, a vino krv. Riba je najstariji simbol hrišćanstva, i simbol samog Sina Božijeg, a so božanske sile, dok je med simbol slatkoće večnog života u Bogu. Sveća predstavlja svetlost Božiju: "Ja sam svetlost svetu", kaže Isus.
Konačno, paljenje badnjaka, od čega takođe nastaje svetlost, označava završetak Badnjeg dana i početak Božića. To nas vraća na ono što je Josif učinio u pećini.
Kada domaćin odabere drvo koje će seći, okrene se ka istoku, prekrsti se tri puta, pomoli se Bogu i svecu zaštitniku doma, pa tek onda sekirom seče badnjak. Nakon što se badnjak unese u dom, a pre sedanja za trpezu na Badnje veče, peva se tropar "Roždestvo tvoje". Ukućani se, potom, pomole Bogu i čestitaju jedni drugima.
Božićni tropar glasi:
"Rođenje Tvoje, Hriste, Bože naš,
zasija svetu svetlost razuma,
jer u njemu oni koji zvezdama služahu
od zvezde se naučiše
da se klanjaju Tebi,
Suncu Pravde,
i Tebe da poznaju sa visine Istoka,
Gospode, slava Tebi".
Običaji u raznim delovima Srbije
U većini gružanskih sela božićna slama nije se obnosila oko kuće, već se unosila pravo u kuću, pri čemu je onaj ko donosi slamu kvocao, a ostali bi pijukali da bi se legle kokoške. Zatim se slama prostirala po podu, da bi na njoj bila postavljena badnjedanska večera.
U Paščanskoj dolini su za domaćinom, koji unosi slamu, išla deca govoreći: Sve koke, jedan petao, izražavajući tako želju da u nasadu preovlađuju pilice da bi bilo više jaja. Po slami unetoj u kuću nije se hodalo bez čarapa, da ne bi izlazili naboji na nogama.
U šumadijskim selima se konopac kojim je bila vezana slama ostavljao da bi sutradan, na Božić, polažajnik mogao da ga položi u krug i u njemu nahrani kokoške da ne bi išle dalje od kuće i da se ne bi gubile.
Po unošenju slame i njenom prostiranju po kući, svi bi se izuvali i obuvali čiste čarape. Svi ukućani bi istovremeno skidali obuću. Pri skidanju obuće vodilo se računa o tome da se nikome opanci ne prevrnu – da mu se i sreća ne bi "prevrnula".
Posle izuvanja domaćin bi okadio kuću, badnjak i pečenicu, a ukućani bi upalili sveću i pomolili okrenuti istoku.