I godinu dana posle Badnjeg dana, onog kad su u Gotovuši kraj Štrpca, na Kosovu i Metohiji, pucali u njenog Stefana dok je sa rođakom kući nosio badnjake, na drugoj strani telefonske veze plač majke Zorice, teške suze, majčinske, one od kojih se čoveku odseku noge i koje nikad nikome ne bi poželeo.
"Dobro smo, onako kako moramo. Stefan se polako oporavlja, ide u školu, šesti je razred. A sećanja na onaj dan se vraćaju, ona su tu, sa nama...", priča Stefanova majka Zorica Stojanović.
Pre godinu dana Stojanoviće iz Gotovuše u trenu je, nedugo pošto su dečaci otišli u šumu, presekla vest da su na njihovu decu, Stefana od 11 i Miloša od 21 godinu, pucali na putu kraj sela dok su se vraćali iz badnjaka.
"Hvala Bogu, kako je moglo da bude, dobro su. Ne znam ni ja šta se desilo, samo mi je javljeno da je ranjen. Nisam znala kako, šta... Put je bio blokiran, jedva smo živi došli do Štrpca. U Štrpcu su mu već sanirali ranu. Kako sam čula, deca ko deca, slikali se, nosili badnjak za Badnje veče kad su pucali", ispričala je tog dana Zorica.
To jutro kad je na dvojicu dečaka, iz čista mira, iz obesti, iz puke mržnje valjda, otvorena paljba, kada su Stefan i Miloš pukom srećom ostali bez težih povreda, u Gotovuši, kažu danas, neće zaboraviti dok su živi.
Jutros, Stefanova majka priča:
"Budi se noću, vidim da je nervozan, nije mu lako i sve mu je teže posebno ovih dana kada se približava Badnji dan, praznik... Vraćaju se sećanja, strah. Rana na ruci je zarasla, ali ona na njegovoj duši mnogo teže zarasta, za nju će trebati mnogo, mnogo više vremena, ako ikad i zaraste", priča Zorica.
Na Badnje jutro prošle godine Stefanu i Milošu prva pomoć pružena je u obližnjem Domu zdravlja, onda su obojica upućeni na odeljenje hirurgije bolnice u Gračanici.
"Mali dečak je pogođen u predelu nadlaktice. Nadamo se da povreda nije ozbiljna, zato ih šaljemo u Gračanicu, jer je metak ostao u ruci. Drugi momak je pogođen u ruku, i njemu je ostao metak. Deca su su pod stresom, videćemo šta će biti", ispričao je tog jutra dežurni lekar u ambulanti gde je dečacima ukazana pomoć.
Ubrzo se ispostavilo da je na decu sa badnjacima u rukama koja su zastala da se fotografišu, pošto je zaustavio vozilo, pucao Albanac Azem Kurtaj, za koga je kasnije potvrđeno da je aktivini pripadnik tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga, odnosno kosovske vojske.
Dan kasnije, na Božić, dok su dečaci ležali u bolnici, Kurtaj je priveden, određen mu je pritvor do mesec dana. Iz Osnovnog suda u Uroševcu saopšteno je da je sudija za prethodni postupak Odeljenja za teška krivična dela ocenio da postoji sumnja da je Azem Kurtaj u Gotovuši kraj Štrpca namerno pokušao da ubije Stefana i Miloša Stojanovića.
"Kada je svojim automobilom stigao na ulaz u selo, primetio je neke građane na kraju puta i da bi ih oterao, zatrubio je. Ne mogavši dalje, zaustavi je auto i nakon verbalne svađe izvadio je revolver i dva puta pucao nanevši telesno povrede dečaku i mladiću", saopštio je sud Azemovu verziju događaja.
Osumnjičeni je, i to je saopšteno iz suda, koristio "oružje s dozvolom".
Sedam dana kasnije, mali Stefan pušten je iz bolnice na kućno lečenje. Ispred roditeljske kuće, Stefana je dočekalo čitavo selo.
"Ne mogu da opišem ni moju, a kamoli Stefanovu sreću što se vratio kući. Bukvalno smo se svi samo grlili i plakali kad je došao. On je toliko želeo da se vrati kući a mi smo radosni što nam je živ stigao. Stefan će biti na kućnoj nezi, zdravstveno se oseća dobro, rana polako zaceljuje. On je skroman dečko, pričao je samo da je zahvalan bogu što je stao živ", ispričala je Zorica tog jutra pošto je Stefan stigao kući.
Osumnjičeni Kurtaj, kome je u kasnijem postupku, umesto pokušaja ubistva, na teret stavljena nelegalna upotreba oružja i izazivanje opšte opasnosti, 18. oktobra prošle godine, odlukom suda u Uroševcu pušten je da se brani sa slobode. Mediji su tog dana preneli da je njegov predmet u Apelacionom sudu gde se čak razmatra i odbacivanje optužnice.
"Nadam li se pravdi? Samo Božijoj. Druge pravde nema, nema od nje ništa. Dva su meseca kako su ga pustili iz pritvora, nema tu više pravde", jednostavno jutros kaže Zorica.
Onda zaplače.
"I dan danas i svaki dan od onog događaja pitam se samo – zašto, šta su mu deca kriva, zašto na decu... Ožiljak na mom srcu, na mojoj duši nikad neće zarasti, dok sam živa", kaže Zorica.
I poruka iz kuće Stojanovića iz Gotovuše sa Kosova Metohije pred praznik:
"Naša je želja samo jedna - da praznike dočekamo u zdravlju i radosti, i da se ovo više nikad ni jednoj majci ne desi", kaže Zorica.