Srbija i Balkan
Ruska monahinja Filoteja u manastiru Republike Srpske: Još jedan dokaz rusko-srpskog prijateljstva
Rođena na severu Kavkaza, posle studija medicine i rada kao lekar opšte prakse, novi život započinje u manastiru Svetog Nektarija, na grčkom ostrvu Egina
Ruska monahinja Filoteja (Olga Kazanceva), postavljena je za nastojateljicu manastira Aleksandra Nevskog u Ugljeviku. Reč je o svetinji koju su podigle Oružane snage Ruske Federacije, tj. ruski vojnici i oficiri, pripadnici vazdušno-desantne brigade u sastavu SFOR-a u službi mirovne misije, nakon rata u Bosni i Hercegovini.
Ona je na to mesto došla po dobijanju blagoslova episkopa zvorničko-tuzlanskog, vladike Fotija.
"Rođena sam u Pjatigorsku, na severu Kavkaza. Posle osnovne i srednje škole završila sam Medicinski fakultet u Tjumelju, gradu na Uralu, odakle počinje Sibir. Desetak godina bila sam lekar opšte prakse, a onda sam svom duhovniku, igumanu Nikolaju, objasnila svoju odluku, koju sam donela još sa 16 godina života, da se po okončanju školovanja zamonašim. I, novi život započela sam u manastiru Svetog Nektarija, na grčkom ostrvu Egina", započinje ona svoju ispovest za večernje novosti.
Po povratku u Rusiju, preosvećeni episkop Fotije želeo je da se formira manastir, pa je monahinja Filoteja sa sveštenstvom dogovorila da i ona dođe u Ugljevik.
Naglašava da je izuzetno dobro prihvaćena u ovom delu RS, te da je - kroz molitve i bdenija - upoznala mnogo divnih ljudi iz Semberije.
"Ovde osećam veliku ljubav i podršku svih: vernika, sveštenstva i svih ljudi s kojima dolazim u kontakt. Za razliku od Grčke, gde su mi nedostajali rodni kraj i Rusija, u Ugljeviku se osećam kao kod svoje kuće", veli mati Filoteja.
Hram je izgrađen po ugledu na ruske crkve-brvnare, a osveštan je 1997. Ikonostas je izradio ruski umetnik Venjamin Mihajlovič Sibirski, profesor na katedri moskovskog Surikovog instituta, zvonik sa sedam zvona u ruskom stilu priložio je bivši gradonačelnik Moskve Jurij Mihajlovič Luškov, a na njegove stubove postavljene su dve ikone koje je u bronzi izradio i poklonio crkvi rusko-gruzijski umetnik, skulptor Zurab Konstantinovič Cereteli...
Ruski sveštenoslužitelji, koji su služili u ovom hramu bili su: Jeromonah Feodosij, jeromonah Iosif (Mikora), te sveštenici Vasilij i Aleksandar.
Pri manastiru će, po blagoslovu Episkopa Fotija, biti osnovan Duhovno-kulturni centar srpsko-ruskog prijateljstva.
