Tamo gde su "džavelini" tamo je rat: Zašto Amerika tzv. Kosovu šalje 246 protivoklopnih raketa?

"Naoružavanje Prištine je planska, kontinuirana aktivnost SAD, Nemačke, Turske, ali je isporuka 'džavelina' u neku ruku presedan zato što se radi o veoma efikasnom protivoklopnom sistemu. Tamo gde su Amerikanci davali 'džaveline' tamo se dešavao rat, ili su davali ta sredstva u toku rata."

Ovako u izjavi za RT Balkan general u penziji, profesor Mitar Kovač, komentariše odluku SAD da Prištini, odnosno tzv. KBS-u isporuči 246 protivoklopnih raketa "džavelin" kao i 20 lansera za ove rakete.

"Sigurno je da se u nekim američkim procenama, studijama, scenarijima sukoba između Srba i Albanaca, ili generalno između srpskog i albanskog naroda, došlo do zaključka da se srpskom oklopu i brojnim oklopnim sredstvima, tenkovima, transporterima mora suprotstaviti jaka protivoklopna sila i otuda toliki broj 'džavelina' koji su planirali i dali Prištini", navodi general Kovač.

Po oceni našeg sagovornika, sigurno je da su "oni koji sa Albancima  planiraju razvoj tzv. vojske Kosova došli do zaključka da je u ovoj fazi potreban upravo taj broj sredstava".

„Američki ambasador u Beogradu izigrava nekakvog prijatelja Srbije i srpskog naroda kao i Amerika generalno a u poslednjih tri decenije sve čine da ugroze srpske nacionalne interese i na Kosovu i na prostoru BiH vezano za Republiku Srpsku. Da je sreće Srbija bi sada preko zemalja koje podržavaju njenu teritorijalnu celovistost i suverenitet tražila u SB UN sednicu i da se istakne problem stvaranja nelegalne oružane sile na KiM. Mislim da ovolika bolećivost vlasti u Srbiji nije dobra što se tiče nekog budućeg stanja bezbednosti na KiM. Ne treba čekati da dođe do ugrožavanja bezbednosti na otvoren način nego treba preduprediti i sprečavati procese koji vode takvom stanju", kaže general Kovač.

On procenjuje i da se u Prištini, u senci "bajraktara", helikoptera, "džavelina", stvara i "ogromna oružana sila, mimo onoga što se formalno prikazuje kao redovna, profesionalna oružana snaga".

"Oni planiraju uvođenje vojnog roka, imaju naoružano stanovništvo koje je mimo tih planova svrstano u teritorijalne jedinice. Na Kosovu se nalazi toliko oružja, koje KFOR i nije pokušao, sem na početku, simbolično, da oduzme, da nema kuće ni albanske porodice koja nema oružje a da ne govorimo o prikrivenim komadima, sredstvima još iz vremena UČK. Sve se to sad osavremenjava sa sredstvima veze, informacionim sistemima, sredstvima za noćno izviđanje, snajperima, tako da Amerika kao što je stvarala u Ukrajini vojsku i pripremala narod za oružani konflikt sa Ruskom Federacijom na neki sličan način i model to sada radi i na prostoru Kosova i Metohije", kaže general Kovač. 

Andrej Mlakar, urednik na vojnoj TF Front, za RT Balkan podseća da je isporuka "džavelina" Prištini na dnevnom redu još od maja 2022. godine, i da su se zahtevi Prištine da dobiju ovo protivoklopno oružje poklopili sa početkom rata u Ukrajini i prvim snimcima na kojima se vidi kako ukrajinska vojska "džavelinima" gađa ruske tenkove.

"Svi ti pogoci koji su se pojavili na snimcima pripisivani su 'džavelinu', i onda je Priština brže bolje izašla sa tim zahtevom. Paralelno sa Prištinom sa istim  željama pojavila se i Albanija, kao i Severna Makedonija, kao sredstvom za odbranu prvenstveno od ruskih, odnosno od srpskih tenkova. Kada su bile krize na Kosovu, malo-malo pa su se pojavljivale priče oko ruskih tenkova T-72B1MS koje je Srbija dobila od Rusije kao donaciju, i onda su oni rekli – rešenje je 'džavelin'", podseća Mlakar.

Komentarišući retoriku Prištine prema kojoj tzv. KBS, uključujući oklopna vozila, dronove, helikoptere, pa sada i "džaveline", nabavljaju isključivo odbrambena sredstva, Mlakar kaže da je pričao o "džavelinima" kao odbrambenom oružju – "priča za naivne" i da su sva oružja u suštini – "ofanzivna".

"Priština nikad nije krila ambicije, čak su u jednom trenutku, 2018. godine, kad je prvi put proglašena tzv. vojska Kosova hteli da kupe i američke 'TOW' rakete, ali im to nije omogućeno. Posle su tražili i druge rakete, stalno su imali neke zahteve, na kraju su otišli u Tursku gde su nabavili neku tursku varijantu protivoklopnih raketa koja je slična 'džavelinu' ali nije kopija", kaže Mlakar.

Urednik vojne TV Front podseća da su rakete "džavelin" poslednjih gotovo dve godine dosta korišćene od strane ukrajinske vojske ali da se tamo pokazalo da je ratna propaganda jedno, a stvarnost – drugo.

"Teorija i propaganda su bile da 'savršeno briju', gaze, uništavaju, sve nestaje, a ispostavilo se da je od četiri lansirane, tek jedna pogađala tenk", objašnjava Mlakar i dodaje da "džavelin" ima domet od dva kilometra, dok, recimo, ruski "kornet" ima domet od četiri – pa čak i od 8 kilometara.

Odgovarajući na pitanje koliko je 246 "džavelin" raketa i 20 lansera realna opasnost po Srbiju naš sagovornik kaže da bi opasnost bila realna kada bi Vojska Srbije krenula u neki upad po "ruskom sistemu", odnosno masovnim napadom niz dolinu reke Ibar.

"Srbija, međutim, ima automatski odgovor. VS ima dalekometnu artiljeriju, pre svega ima 'nore', ima modifikovane 'ognjeve', ima mogućnost da krene u serijsku proizvodnju raketnog sistema 'tamnava', dometa 40 do 70 km, a na kraju ima i dronove kamikaze i na svaki lanser može da pošalje 4-6 dronova kamikaza. Dakle, automatski imaš mogućnost da sačuvaš oklopne jedinice i naravno da nećeš da ih guraš u neki masovni napad. Pošto pretpostavljaju da će se Vojska Srbije ponašati kao nekad Vojska Jugoslavije, njima je fokus sever Kosova jer je na severu moguće kanalisati kretanje oklopnih jedinica i oni smatraju da je to idealna mogućnost da u određenim trenucima mogu borbeno da deluju ovim raketama", kaže Mlakar.

On još jednom podseća da je na samom Kosovu najviše halabuke bilo kada je Srbiji isporučeno 30 ruskih tenkova T72B1.

"Taj tenk njima je problem ne toliko po oklopu koliko zbog elektornike, izuzetno jake optike i termovizije i to su trenutno najmodreniji tenkovi u VS. To je stvorilo paniku da problem treba rešiti, a rešenje je nađeno u 'džavelinu' i oni su ga kao i bespilotnu letelicu 'bajraktar' definisali kao sredstvo za 'strateško odvraćanje'", kaže Mlakar.

On primećuje i da su nabavke oružja od strane Prištine u poslednje vreme išle po principu praćenja dešavanja u ratu u Ukrajini.

"Još uvek im ne daju tenkove, ne daju im guseničare, mada se moglo čuti da imaju i takve ambicije. Jednostavno, radi se o pripremi za rat i Priština ne krije da joj je glavni protivnik Vojska Srbije, i sve što kupuje – kupuje radi toga", zaključuje Mlakar.