Sinoćnje najave o mogućem ukidanju platnog prometa između tzv. Kosova i centralne Srbije nova su briga za Srbe na Kosovu i Metohiji i južno i severno od Ibra.
"Na sve naše patnje i nevolje, još i ovo, da se zaokruže pritisci kojima smo godinama izloženi. Ovo je, pre svega, pitanje našeg opstanke i naše egzistencije. Ljudi su zabrinuti šta će biti sa srpskim institucijama na KiM, šta će biti sa našim platama, penzijama. Nema dileme da će i ovo uticati na neke od naših rođaka, komšije da ostave kuće, stanove, imanja, i da krenu put centralne Srbije", kaže jutros jedan od naših sagovornika, Srbin iz Severne Mitrovice.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sinoć je u Davosu izjavio da su stigle "najave iz Prištine da su spremni da razmatraju ukidanje platnog prometa sa centralnom Srbijom, odnosno da zabrane upotrebu dinara", kao i da "upadaju u Poštansku štedionicu i u naše pošte u južnoj srpskoj pokrajini“.
Ogromne posledice
Koordinator Nacionalnog konventa za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić u izjavi za RT Balkan kaže da "eventualno ukidanje dinarskog platnog prometa na KiM može izazvati ogromne posledice na funkcionisanje institucija Republike Srbije koje deluju u srpskim sredinama na KiM, pre svega u oblasti zdravstva, školstva i socijalne zaštite, a samim tim i na živote Srba na tim prostorima".
"U jednom istraživanju InTER-a došli smo do podataka da oko 80 posto srpske populacije na KiM na direktan ili indirektan način zavisi od funkcionisanja ovih institucija ali i plata i dotacija od Republike Srbije. Ovo pokazuje da ukoliko bi se ukinuo dotok dinara to bi se negativno odrazilo na skoro celokupnu populaciju Srba na KiM", kaže Mijačić.
Po njegovim rečima, "ukidanje dinarskog platnog prometa bi se takođe negativno odrazio i na ekonomski razvoj na tzv. Kosovu koje ima višestruke koristi od priliva dinara u srpskim sredinama".
"Većina novca koji iz Srbije dolazi na tzv. Kosovo uglavnom završi kod trgovinskih lanaca, građevinskih firmi ili pružaocima usluga čiji su vlasnici uglavnom kosovski Albanci. Eventualna odluka o ukidanju dinarskog prometa pogodiće sve etničke zajednice na tzv. Kosovu, a posledice će se osetiti i na priliv u kosovski budžet", reči su našeg sagovornika.
"Sa druge strane, prethodni događaji nas uče da ukoliko se Aljbin Kurti odluči na ukidanje dinarskog platnog prometa na tzv. Kosovu, on se neće osvrtati na ekonomske, društvene ili bezbednosne aspekte takve odluke, niti na negativne posledice koje će ta odluka imati na dijalog i pomirenje", zaključuju Mijačić.
Sve manje ekspozitura
Miodrag Marinković iz NVO Centar za afirmativne društvene akcije u Severnoj Mitrovici u izjavi za RT Balkan potvršuje procenu da barem 80 posto Srba koji žive na KiM direktno ili indirektno zavise od primanja iz budžeta Srbije.
"Ako se gledaju trendovi, način na koji Priština deluje prema Srbima na KiM, sasvim je verovatan i jedan takav korak. Mi smo za ovo prvi put sinoć čuli, ono što je, međutim, do sada najviše ugrozilo platni promet sa Srbijom jeste jedna poslovna odluka, kažem poslovna iako mislim da u njoj ima i nekih političkih elemenata, a to je odluka NLB Komercijalne banke da ukine ekspoziture na KiM tako da srpska zajednica posle toga ostaje samo sa Poštanskom štedionicom kao jedinim mogućim načinom da dobije plate i penzije. Što se tiče mogućeg ukidanja platnog prometa, u ovom trenutku potrebno je naći političko rešenje koje će omogućiti kosovskim Srbima nastavak redovnih primanja plata i penzija u dinarima", kaže Marinković.
Po njegovim rečima, evenutalna blokada platnog prometa bila bi veliki udar na normalan život Srba na Kosovu.
"Postoji mogućnost da se plate, penzije primaju preko drugih banaka, konvertuju u evre, međutim, to košta a penzije i plate su ionako male, to bi bio veliki udar. Posledice bi bile jako ozbiljne i u ovom trenutku jako teško ih je sve sagledati", kaže Marinković.
Sagovornici RT Balkan sa severa Kosova koji nisu želeli da im pominjemo ime listom se slažu sa ovim ocenama. Strahuju da bi ukidanje platnog prometa između tzv. Kosova i centralne Srbije kao i zabrana dinara direktno i veoma brzo ugrozili rad, svakodnevno funkcionisanje srpskih institucija, isplatu zarada zaposlenima, ali i penzija, isplatu socijalnih davanja iz budžeta Srbije, odnosno egzistenciju svih ljudi na KiM koji zavise od finansiranja od strane Republike Srbije.
Po njihovim rečima, do kraja decembra prošle godine, svi zaposleni u srpskim institucijama na Kosovu i Metohiji, zdravstvu, školstvu, socijalnim ustanovama, drugim institucijama, penzioneri Republike Srbije, plate i penzije primali su preko ekspozitura NLB Komercijalne banke i Poštanske štedionice na Kosovu i Metohiji.
Međutim, krajem decembra stigle su informacije o zatvaranje filijale NLB Komercijalne banke u Severnoj Mitrovici i svih devet ekspozitura banke u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću, Zubinom Potoku, Štrpcima, Ranilugu, Gračanici, Dragašu i Šilovu na Kosovu i Metohiji i to 31. januara 2024. godine.
"Zaposleni u srpskim institucijama još sredinom decembra počeli su da dobijaju instrukcije da račune, preko kojih primaju plate, prebace u Poštansku štedionicu. Svim ljudima na KiM koji plate i penzije primaju iz budžeta Srbije tako će od početka februara ostati na raspolaganju samo pet ekspozitura Poštanske štedionice. Oni koji ostanu verni NLB banci, plate i penzije moći će da podignu u ekspoziturama banke koje su najbliže Kosovu, u Raški, Kuršumliji i u Vranju", kažu naši sagovornici.
"Ljudi sad strepe kako će, ako bi se to desilo, ubuduće raditi bolnice, škole, socijalne ustanove, druge srpske institucije... Veliko je pitanje da li će Kurti, po već oprobanim scenarijima, rešiti da sa specijalcima upada u ekspoziture Poštanske štedionice, šta će biti sa poštama Srbije koje rade i južno i severno od Ibra. Nadamo se da će naša država naći odgovarajuća rešenja ako Priština ukine platni promet", kaže jedan od naših sagovornika.
Iz Prištine, povodom najava o mogućem ukidanju platnog prometa, za sada nema zvaničnih reakcija.
Šta piše u Briselskom sporazumu
Inače, u prvom Briselskom sporazumu iz 2013, kojim je predviđeno formiranje Zajednice srpskih opština, navedeno je da će ova zajednica "imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja". Zajednica ni posle 10 godina nije formirana, nema ni najmanje naznaka kada bi to moglo da se dogodi.
U Sporazumu o putu ka normalizaciji odnosa tzv. Kosova i Srbije, s kraja februara prošle godine, pored ostalog, navedeno je da će se za "srpsku zajednici na tzv. Kosovu obezbediti odgovarajući nivo samouprave i sposobnost za pružanje usluga u određenim oblastima, uključujući mogućnost finansijske podrške Srbije".
Kako se ova odredba uklapa u najave o ukidanju platnog prometa između centralne Srbije i Kosova za sada nije najjasnije.
Na pitanje da li bi ukidanje platnog prometa bilo korak unazad u formiranju ZSO, Miodrag Marinković kaže da bi takva odluka, bez političkog dogovora, pokušaja da se nađe kompromis, svakako išla u tom pravcu.
"To bi svakako dodatno antagonizovalo dve zajednice i dodatno ugrozilo pregovarački proces. Mada, ne mislim da bi to dodatno uticalo na stav Prištine o Zajednici srpskih opština jer Priština i sadašnja vlast nemaju istinsku nameru da formiraju ZSO. Pre nekoliko nedelja procurio je jedan od planova o ZSO ali ne mislim da će i to dovesti do prihvatanja ZSO od ove garniture prištinskih vlasti. Njihovo opredeljenje od početka je protiv te ideje", kaže Marinković.