Srbija može da učestvuje u budućoj obnovi Ukrajine, poručuje nam američki ambasador Kristofer Hil u intervjuu za "Kurir" u još jednom nastojanju da Beogradu poruči da bi SAD više cenile kada bi se zemlja odrekla politike neutralnosti koje se drži još od početka sukoba na istoku Evrope.
"Mislim da zemlja kao što je Srbija može da učestvuje u budućoj obnovi Ukrajine. Bilo mi je drago što je Privredna komora Srbije pozvala kolege iz Ukrajine i da je potpisan memorandum o razumevanju o pitanju eventualne saradnje. Biće sve više toga i Ukrajina i Srbija imaju mnogo toga zajedničkog. Drago mi je što su se prošle godine predsednik Srbije i predsednik Ukrajine sastali tri puta. Ukrajina bi mogla da se ispostavi kao vrlo važna za Srbiju i njenu ekonomiju", naveo je Hil.
On, kaže, ne bi da se meša, ali suptilno ukazuje šta bi Srbiji bilo najbolje.
Tako, govoreći o sukobu Ukrajine i Rusije, Hil podvlači da je važno da Sjedinjene Države, Srbija i druge zemlje sarađuju i navodi da su SAD u Evropi veoma aktivne preko NATO-a.
"Nije svaka zemlja u Evropi članica NATO i moramo s njima da razvijamo odnose. Mi to i radimo sa Srbijom, tu je veliki broj zajedničkih vojnih vežbi. Na Srbiji je da o tome odlučuje, neću sada pominjati neke teške istorijske momente između naše dve zemlje. To će na kraju biti obostrana odluka, mi nećemo govoriti Srbiji šta joj je činiti, niti će Srbija nama govoriti šta da radimo. Ipak, ako možemo da se dogovorimo o zajedničkim interesima, postoji prostor za mnogo veću saradnju", kaže Hil.
On ocenjuje i da živimo u veoma teškim vremenima, a govoreći o protestima građana širom sveta, dodao je i da je jedan od razloga što su ljudi na ulicama, to što su zabrinuti za budućnost.
Od Vlade Srbije Hil očekuje da pre svega bude formirana i kako kaže, raduje se tome jer Americi sa Srbijom predstoji veliki posao, a među mnogim ciljevima im je i poboljšanje ekonomskih odnosa. Njihove interese u odnosu sa Srbijom, kaže ambasador, pokreće želja da čitava oblast Zapadnog Balkana bude mirnija i povezanija i u da u njoj postoje "obrasci saradnje".
"Ako se vratimo u prošlost, neposredno posle pada Berlinskog zida, zemlje poput Poljske, Mađarske i tadašnje Čehoslovačke pokušavale su da uspostave saradnju. U početku je svaka forsirala sopstveni plan da prva uđe u Evropsku uniju. Na kraju su se sastale u Višegradu, u Mađarskoj, i dogovorile da koordiniraju svoj ulazak u Evropsku Uniju. Dogovorile su se da izbegnu situaciju da ih posmatraju kao zemlje koje stalno imaju nesuglasice i ogovaraju jedne druge, i samim tim ne žele da ih prime u EU", rekao je Hil i dodao da on kao rešenje vidi "Otvoreni Balkan".
Komentarišući dijalog Beograda i Prištine, ambasador navodi da su obe strane duboko ukorenjene u svojim stavovima.
"Mislim da je briselski proces dobar, iako su mnogi nezadovoljni što toliko dugo traje. Ja sam svojevremeno otišao sa Balkana i bio sam, između ostalog, u Poljskoj i Južnoj Koreji. Nisam očekivao da ću se vratiti na Balkan i da će pitanje Kosova još uvek biti aktuelno", rekao je Hil.
Specijalni izaslanik za dijalog Miroslav Lajčak po njegovom mišljenju, "pravi je čovek u pravom trenutku".
"Mislim da su Sjedinjene Države jasno stavile do znanja, mesecima unazad, da je Zajednica srpskih opština ključni element koji mora da se realizuje. Istovremeno, i Kosovo je nezadovoljno što mu je blokiran pristup nekim međunarodnim organizacijama i time isto moramo da se pozabavimo. Lajčak je to i uradio. Lako je posmatrati sa strane kako neko pokušava da nešto uradi i davati savete, sada je trenutak da se podrži ono što se želi postići dijalogom pod pokroviteljstvom EU", rekao je Hil, zaboravljajući, međutim da pomene američki doprinos pregovorima, u vidu raketa "džavelin" koje će njegova zemlja isporučiti Kurtijevom režimu.