Srbija i Balkan
Sitno do Zakona o rodnoj ravnopravnosti: Nema rečnik i pravopis, ali ima kaznu i do 2 miliona dinara
Rodno osetljiv jezik, pa zakonu koji struka osporava već pune dve godine, mediji bi trebalo da primene od maja, a firme i institucija sa više od 50 zaposlenih da imaju komesare koji kontrolišu primenu propisa
Rodno senzitivni jezik nema svoj rečnik, nema pravopis, nema gramatiku, a, ipak, ko ga u javnim glasilima od 20. maja ne bude koristio biće kažnjen od 50.000 do dva miliona dinara. Tako nalaže Zakon o rodnoj ravnopravnosti, ali je situacija još apsurdnija jer se o njegovoj valjanosti raspravlja dve godine pošto je donet.
Najspornija su dva člana ovog propisa. Član 37, tačka 3, kojim se reguliše uvođenje rodno senzitivnog jezika u udžbenike i druga nastavna sredstva, pišu "Večernje novosti".
Činjenica je, međutim, da nema propisa kojim bi se precizno regulisale te zamene. A, u članu 44 piše da sredstva informisanja moraju da primenjuju rodno osetljiv jezik u izveštavanju, iako on ne postoji.
"To je nemoguće", kaže advokat Milenko Radić, koji se već duže vreme bavi ovom temom, i dodaje da zvanično imamo samo srpski jezik, još 30 zakona koji regulišu njegovu obaveznu upotrebu, a o čemu brinu Odbor za standardizaciju srpskog jezika, Matica srpska i Institut za srpski jezik SANU.
Ističući da je javnost bila ignorisana prilikom pripreme i donošenja tog zakona, pošto pod plaštom epidemiološke situacije nije sprovedena javna rasprava, Radić kaže:
"Tako od 1. juna 2021. status muškarca i žene više ne zavisi od njihovih bioloških karakteristika, već isključivo od toga kako se izjašnjavaju. Žena sada može da se izjasni da je muškarac, posle toga, opet, da je žena, pa da je povremeno žena, a povremeno muškarac, a onda ni žena ni muškarac...Ista prava, bez bilo kakve diskriminacije, garantovana su i muškarcima", kaže Radić.
S obzirom na to da se rodna ravnopravnost, ili ravnopravnost "rodnih identiteta" ne može ostvariti upotrebom srpskog jezika, Zakon o rodnoj ravnopravnosti obezbedio je primenu tih pojmova pod pretnjom ne samo novčanog kažnjavanja, nego i zatvorske kazne do pet godina.
Radić ističe da su po ovom zakonu sve institucije i firme sa više od 50 zaposlenih obavezne da svake godine, pod pretnjom kažnjavanja, usvajaju planove o ostvarivanju rodne ravnopravnosti u narednoj godini, uz istovremeno usvajanje izveštaja o ostvarivanju rodne ravnopravnosti u tekućoj godini.
Sve to treba da dostave na evidenciju i kontrolu Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje ih prosleđuje Vladi Srbije. Svi oni dužni su da imenuju komesare, odnosno poverenike za rodnu ravnopravnost, zadužene za brigu o ostvarivanju navedenih zakonskih obaveza.
"Iako se radi o primeni stranog propisa, dodatno zbunjuje to što nije upotrebljen izvorni i autentičan engleski pojam džender, kao što je to odomaćeno od primene drugih stranih reči, niti je upotrebljena reč 'pol' kao u drugim državama, već su (ne)namerno stvoreni višestruki problemi upotrebom našeg viševekovnog identitetskog pojma 'rod'", naglašava advokat Radić.
Korišćenjem pojma "rod" stvorene su nove kovanice, koje ni posle dve godine nisu jasne, a upravo na njima počiva zakon: "rodna ravnopravnost", "rodno osetljiv jezik", "rodno senzitivni jezik", "rodni identitet", "rodna perspektiva", "urodnjavanje"...
