Svetu nisu potrebne podele: Zašto je važan Pokret nesvrstanih

Pokret nesvrstanih nastao je pre više od šest decenija, a upravo u Beogradu, glavnom gradu tadašnje SFRJ okupili su se zvaničnici 25 zemalja na prvoj konferenciji Pokreta.

Srbija u ovoj organizaciji danas ima status posmatrača, ali, kako za RT Balkan navodi nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović, njen uticaj u Pokretu nesvrstanih je daleko veći.

"Mislim da je interesovanje Srbije za Pokret nesvrstanih sasvim na mestu i logično, jer ona u ovom pokretu ima veće mogućnosti za zaštitu svojih nacionalnih i državnih interesa na međunarodnom planu, a pre svega bolje rezultate u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Posebno je značajno pitanje rešavanja statusa Kosova i Metohije, jer Pokret nesvrstanih zemalja čini više nego dvotrećinsku većinu u Ujedinjenim nacijama, u čijoj je nadležnosti i pitanje KiM", objašnjava Jovanović.

Prema njegovim rečima Srbija je baštinik vrlo plodne saradnje (ekonomske, naučno-tehničke, kulturne...) u bivšoj Jugoslaviji, koja je jedna od najzaslužnijih zemalja za formiranje Pokreta nesvrstanih.

"Srbija prirodno teži tome da to pozitivno iskustvo, uključujući i ono u sferi ekonomije, u savremenim uslovima iskoristi za zaštitu, ne samo suvereniteta i teritorijalnog integriteta, već i za socijalni i ekonomsko-tehnološki razvoj", dodaje naš sagovornik.

Jovanović napominje da je formalno Srbija posmatrač u ovom pokretu, ali da je, po odnosu, saradnji i stepenu uzajamnog poštovanja i razumevanja sa zemljama članicama, mnogo više od toga.

Upravo zato, ističe, nije ni čudno da je najveći broj zemalja koje podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, poštovanje međunarodnog prava, posebno Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, upravo u Pokretu nesvrstanih zemalja.

"Članice pokreta su zemlje koje imaju različit nivo razvijenosti i uticaja, ali i različite kulture i religije. Sve one Srbiju vide kao partnera od velikog poštovanja, ugleda i poverenja. Zato kažem da je Srbija samo formalno posmatrač, ali u najmanju ruku ima status između posmatrača i punopravog člana", objašnjava Jovanović.

Podele vode ka hegemoniji 

On navodi da je najznačajnija odlika Pokreta nesvrstanih to što je ova organizacija protiv blokovskog svrstavanja i disciplinovanja bilo koje vrste u međunarodnim odnosima.

Naš sagovornik ističe da je to danas posebno važno, jer pored NATO-a, zapadni centri moći pokušavaju da stvore i "neku demokratsku alijansu, koja je navodno suprotan pol od nekih navodno autoritarnih režima".

"Takve tendencije svrstavanja u stvari su tendencije iz prošlosti i prevaziđene su, jer su rođene u vreme Hladnog rata i postojanja blokova čiji su geopolitički ciljevi međusobno bili suprotstavljeni", dodaje Jovanović.

On napominje da su svetu danas najmanje potrebne podele i svrstavanje, jer to "ne vodi demokratizaciji međunarodnih odnosa, već hegemoniji i izraz su hegemonističkih ciljeva koji koče napredak čovečanstva".

"Pokret nesvrstanih je značajan kao snaga koja vodi demokratizaciji međunarodnih odnosa, pre svega kroz međunarodne forume. On, takođe, nudi lateralne aktivnosti, i to najviše u okviru sistema Ujedinjenih nacija, organizaciji u kojoj nesvrstani čine dve trećine članstva", ističe Jovanović.

On podseća da je ovaj pokret važan i zbog toga što se bori za brži razvoj manje razvijenog dela planete, protiv ostataka kolonijalizma i pokušaja da se kolonijalizam zameni suptilnijim metodama eksploatacije, kao što je neokolonijalizam.

Jovanović napominje da je neokolonijalizam "rak rana savremenog sveta", jer nije vidljiv kao kolonijalizam, ali je mnogo žilaviji i borba sa njim je teža.

"Pokret nesvrstanih je potreban i kao antipod nastojanjima centara moći da uniformišu unutrašnji razvoj svih zemalja na svetu, i podrede interesima najbogatije manjine. Pokret nesvrstanih je jedna snaga koja, u uslovima novih podela i konfrontacija i pretnji miru, treba da održi intenzitet aktivnosti za demokratizaciju međunarodnih odnosa i poštovanje osnovnih principa međunarodnog prava, Povelje UN i drugih univerzalnih međunarodnih pravnih i političkih dokumenata", dodaje naš sagovornik.

Sinergija sa BRIKS-om

On ocenjuje da je danas trenutak da se razmisli o tome da se ostvari sinergija između Pokreta nesvrstanih i organizacije BRIKS.

"BRIKS predstavlja izraz nastojanja zemalja vodeće ekonomske i razvojne moći da obezbede novi svetski poredak koji će biti zasnovan na suverenoj ravnopravnosti zemalja. Ciljevi BRIKS-a je i koegzistencija zemalja sa različitim društvenim uređenjima na osnovama saradnje u kojoj svi dobijaju - u kojoj neće biti prostora za eksploataciju većine od strane bogate, vojno moćne manjine", navodi Jovanović.

On dalje ističe da bi pažnja novih snaga na globalnoj sceni trebalo da bude usmerena na koordinaciju aktivnosti BRIKS-a i Nesvrstanih.

"To je kompleks odnosa koji zahteva promišljanje i snalaženje, kako bi se u što kraćem roku obezbedio novi svetski poredak zasnovan na principu ravnopravnosti i poštovanju univerzalnih principa međunarodnih odnosa, a ne na hijerarhiji i na dominaciji", zaključuje Jovanović.