Srbija i Balkan
Vređanje Republike Srpske za Ustavni sud BiH je u skladu sa ustavom
Ustavni sud je to odlučio razmatrajući zahtev zamenika predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Denisa Zvizdića i 14 poslanika Parlamentarne skupštine BiH
Ustavni sud BiH, u kome nema srpskih sudija, saopštio je da je utvrdio da član 280a. Krivičnog zakonika Republike Srpske (RS), koji govori o povredi ugleda Republike Srpske i njenih naroda, nije u skladu sa Ustavom BiH i članom 10. Evropske konvencije.
Ustavni sud je to odlučio razmatrajući zahtev zamenika predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Denisa Zvizdića i 14 poslanika Parlamentarne skupštine BiH.
Član 280a. Krivičnog zakonika RS govori o kažnjavanju lica koja RS nazivaju agresorskom i genocidnom tvorevinom, omalovažavaju njen grb, zastavu i himnu ili žele da promene njeno ustavno uređenje i teritorijalnu celovitost.
U pogledu ocene ustavnosti člana 280a. krnji Ustavni sud je, između ostalog, smatrao da obim dela koja se mogu smatrati kažnjivim u skladu sa članom 280a. osporenog zakona (Povreda ugleda Republike Srpske i njenih naroda) dovodi u pitanje proporcionalnost mešanja kroz krivične sankcije.
Osim toga, Ustavni sud je primetio da krivično delo iz citiranog člana, za koje je propisana kazna zatvora, ostavlja mogućnost primene mera propisanih Zakonom o krivičnom postupku za osiguranje prisustva optuženog lica i uspešno vođenje krivičnog postupka, odnosno mogućnost da se optuženom odredi i pritvor, što dodatno potvrđuje odvraćajući učinak člana 280a.
Predviđene kazne se kreću od tri godine zatvora za onog ko uvredi himnu, grb, zastavu ili amblem RS, pet za onog ko RS označi kao agresorsku ili genocidnu tvorevinu, deset za lice koje učini navedena dela a zaposleno je u javnim institucija, odnosno 15 za dovođenje u pitanja teritorijalne celovitosti RS.
Ustavni sud je zaključio da član 280a. nije proporcionalan ciljevima zbog kojih je donesen i da takvo mešanje u slobodu izražavanja nije "neophodno u demokratskom društvu", navedeno je u saopštenju tog suda.
Razmatrajući čl. 208a, 208b, 208v, 208g, 208d. i 208đ. sud je ukazao da to što je kleveta, nakon dužeg perioda, ponovo propisana kao krivično delo nije samo po sebi protivno Ustavu BiH ili Evropskoj konvenciji.
Međutim, Ustavni sud BiH je smatrao nužnim i da ukaže da, iako nije ocenio neustavnim navedene odredbe, nadležni organi u Republici Srpskoj treba da postupaju s posebnom pažnjom u slučaju krivičnog progona za dela propisana ovim članovima, a naročito da vode računa da osporene odredbe primenjuju u skladu sa standardima utvrđenim dugogodišnjom praksom Evropskog, ali i Ustavnog suda, te naglasio da bi nadležni organi trebali da, koliko je to moguće, izbegavaju korišćenje pravnih lekova koji bi mogli odvratiti građane, posebno novinare, od iznošenja kritičkog mišljenja o pitanjima od javnog interesa zbog straha od krivičnih i drugih sankcija.
Ustavni sud je zaključio da su čl. 208a, 208b, 208v, 208g, 208d. i 208đ Krivičnog zakonika Republike Srpske u skladu sa Ustavom BiH i članom 10. Evropske konvencije.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je izjavio ranije da ne važe odluke Ustavnog suda BiH u ovom sastavu u Srpskoj i da će Srpska zabraniti i delovanje Suda i Tužilaštva BiH na svom prostoru ako dođu organi tih institucija da ih sprovode, podseća Srna.
Ustavni sud BiH je na vanrednoj sednici 19. juna prošle godine promenio pravila koja mu sada omogućavaju da radi bez srpskih sudija.
Još 2022. mandat je istekao Miodragu Simoviću, a jedini preostali sudija Srbin Zlatko Knežević i zvanično je, na sopstveni zahtev, početkom ove godine otišao u prevremenu penziju.
Od 3. januara u Ustavnom sudu BiH ostalo je dvoje bošnjačkih i jedan hrvatskih sudija, kao i Albanac, državljanka Švajcarske i Nemica, koje je izabrao Evropski sud za ljudska prava.
