Nemačka podržava transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku "Kosova", kaže ambasador te zemlje u Prištini Jorn Rode, ne napominjući, međutim, da stvaranje takvih oružanih snaga predstavlja kršenje svih međunarodnih dogovora.
"Za nas je Kosovo nezavisna država. Imamo vojnog atašea u Prištini i Kosovo ima vojnog atašea u Nemačkoj. Podržavamo ovu transformaciju i nastavićemo da je podržavamo", naveo je Rode o bezbednosnim snagama za koje je Kurti otvoreno rekao da predstavljaju naslednicu terorističke OVK.
Rode je u intervjuu za "Kosovo onlajn" ponovo pozvao Srbiju da se priključi sankcijama protiv Rusije.
Jer, za ambasadora kome su potpuno legitimne Kurtijeve paravojne snage, pretnju bezbednosti predstavlja Moskva.
"Nemačka je jedna od zemalja koje najviše podržavaju Ukrajinu da povrati izgubljene teritorije i da sačuva stabilnost. Nadamo se da će se sve zemlje, uključujući Srbiju priključiti sankcijama. Ova agresija ne sme biti uspešna, jer će onda Putin pokušati da izazove podele, mržnju u drugim delovima, naravno i ovde", tvrdi Rode.
On je kao "pozitivno dešavanje" ocenio prikupljanje glasova za smenu nelegitimnih gradonačelnika, ali, za njega nisu problem Albanci koji su postavljeni na te funkcije sa po stotinak glasova, već su, kao i obično za sve krivi Srbi.
"Odluka iz novembra 2022. kosovskih Srba da se povuku iz svih institucija je u našim očima bila velika greška, autogol jer se lišavate mogućnosti da učestvujete. Sada se nadamo da ta greška može da se ispravi i da ćemo imati puno učešće kosovskih Srba u kosovskim institucijama, ali naravno kada se povučete ne možete da se vratite kao da se ništa nije dogodilo, i zato imamo proces. U sredu je bio prvi uspešan korak", rekao je Rode za "Kosovo onlajn".
Nemački diplomata navodi da njegova zemlja želi ubrzanje dijaloga, a kao način za to on vidi "više direktnih sastanaka, umesto sa trećom stranom".
"Bilo bi dobro kada bi se predstavnici Kosova i Srbije direktno sastajali kako bi ubrzali proces jer nam je potrebno rešenje, pogotovo u korist opšte populacije", ukazuje Rode, koji podseća da je neophodno uspostavljanje ZSO.
Iako je, jasno da Zajednica srpskih opština, koja kako on priznaje, predstavlja obavezu koju je "Kosovo" preuzelo još 2013. i 2015. godine, nije uspostavljena zbog Kurtijevog odbijanja, Nemac, krivicu opet pripisuje Srbima.
"Kao što znate, Srbija je do sada odbijala da potpiše i sada smo u zastoju. Lajčak naporno radi kako bi prevazišli ovu situaciju, jer na kraju trebamo rešenje kako bi sve paralelne institucije bile integrisane i kako bi se Srbi na Kosovu osećali kao kod kuće i da su deo društva. Ne samo oni, nego svi bi trebalo da se osećaju kao kod kuće. I da ubrzamo evropski put, obe zemlje, Kosovo i Srbija pripadaju EU", kaže Rode, zaboravljajući da kaže da su i Priština i Beograd već potpisali Briselski sporazum kojim je tačno određeno kako ZSO treba da izgleda i da nema potrebe za stvaranje novih planova, poput nemačko-francuskog plana o kome on govori.
"Kosovo" je, tvrdi on, nezavisna država a Nemačka podržava integraciju "Kosova" u EU strukture.
"Kosovo je ovde da ostane, deo ste ovog društva, ne možete da budete na dve stolice. Traži se kompromis i angažovanje obe strane. Kosovski Srbi jesu u teškom položaju, u sendviču između zahteva od strane Beograda i pritiska od Kosova i to je situacija koju moramo da prevaziđemo. Zato moramo da imamo pružanje ruke od strane kosovske vlade, ali i da manjinske zajednice moraju da prihvate na žive na Kosovu, a ne kao deo Srbije", navodi Rode.
Zapadni Balkan je, prema njegovim rečima unutrašnje dvorište EU i Nemačka jasno pokazuje da je jedan od glavnih protagonista koji podržavaju "Kosovo" i Srbiju i druge da uđu u EU.
"Ono što je sigurno jeste da nema entuzijazma da se prihvate zemlje koje nemaju dobrosusedske odnose. Kao što je rekao moj kancelar, nezamislivo je da dve zemlje koje ne priznaju jednu drugu uđu u EU. Zato nam je potrebna potpuna normalizacija. Zato guramo ubrzanje dijaloga", kaže on i dodaje da će, ukoliko Srbija ne prizna "Kosovo" nastati zamrznuti konflikt.
Rode tvrdi i da je u bliskom kontaktu sa predstavnicima SPC.
"Srpska pravoslavna crkva ovde je deo kulturnog nasleđa, ne samo SPC na Kosovu, već i celog sveta. Zato i UNESKO nasleđe. Za mene čuvanje prava SPC koje je pomenuto u Ahtisarijevom planu predstavlja test da li se prava manjine se poštuju. Videli ste moje izjave, izjave Kvinte za manastir Dečane. Odluke Ustavnog sud moraju u svakoj zemlju da se provedu i pogotovo kada se tiču manjina ili u ovom slučaju pravu verskih prava. Što se pre sprovede odluka pre će odluka o kandidaturi za Savet Evrope biti uspešna", rekao je Rode o vraćanju imovine o vraćanju imovine otete ovoj svetinji.