Loše stanje posledica je loše opšte situacije u Evropskoj uniji – naročito u Nemačkoj. Na južnoj strani Alpa od 1991. naovamo vlada izreka da "kada Nemačka (privreda) kine, Slovenija dobije zapaljenje pluća", s obzirom koliko je slovenačka privreda tesno povezana i u zavisnosti od nemačke. Prema računici nemačkog instituta IFO, Slovenija je zbog sankcija koje je zajedno sa EU uvela Rusiji do sada izgubila najmanje 6,5 milijardi evra. Taj gubitak se odrazio i na državni budžet, a posledično i na rad javnih službi.
Slovenačka vlada koja je pre samo dve godine, posle odricanja od jeftinog ruskog gasa, širokogrudo delila pomoć i subvencije uz smanjene poreske stope za skuplje energente uvezene iz Amerike i Afrike, sada je od svega toga odustala i istovremeno počela da štedi gde god je moguće.
Zatezanje kaiša se najviše osetilo u zdravstvu, što je povećalo nezadovoljstvo ljudi zbog rapidnog pogoršanja javnog zdravstvenog sistema. Oko 140.000 građana nema lekara pa je prisiljeno da se za svaku tegobu satima čeka na urgenciji, a uz to liste čekanja za specijalističke preglede i operacije sve su duže, doktori beže u privatni sektor ili, još radije, u inostranstvo.
Vlada premijera Roberta Goloba potrošila je oko 200 miliona evra za pilot program "smanjenja redova", ali oni su postali još duži, a birače je posebno šokiralo otkriće da je lavovski deo tih para otišao u džepove privatnika. Krivac je pronađen u ministru zdravstva, koji je radio u državnoj bolnici a istovremeno zarađivao i u privatnoj ambulanti, i koji se, povrh svega, opirao reformama.
Ministar je smenjen, vlada je naglo ukinula "dopunsko zdravstveno osiguranje" od kojeg su kajmak ubirale bogate osiguravajuće kuće, a onda je uvela isti takav namet koji je preusmerila u državni budžet, pri čemu je novi sistem smišljen tako da siromašni za zdravstvo od 1. januara plaćaju više, a bogati radikalno manje. To je izvor novog besa jer građani plaćaju visok "doprinos" za zdravstvenu zaštitu, a za svoj novac dobijaju sve manje. I kao da sve to nije već previše za osiromašene kućne budžete, za štrajk se odlučio jedan od najbogatijih slojeva društva – lekari.
Beli mantili nezadovoljni su platama iako statistika pokazuje da je među prvih 50 na listi najbolje plaćenih u državi čak 47 lekara. To su lekari specijalisti i direktori zdravstvenih domova koji mesečno primaju od 11.200 do 18 hiljada evra.
Pošto spadaju u sektor javnih službi, vlada se oglušila o zahteve lekarskog ceha, poziva ih da zamrznu štrajk i sačekaju na celovito rešenje sa svim drugim zaposlenima, pri čemu im preti i povećanje sada preniskih normi, kako bi se rešio problem pacijenata koji uopšte nemaju lekara opšte prakse, ali i problem redova – pa se za neke operacije ili specijalističke preglede čeka čak i po više godina.
Ali, lekari kažu da neće više da čekaju, traže rešenje samo za sebe. U štrajk upozorenja stupili su 15. januara, a od tada ga iz dana u dan zaoštravaju uz tvrdnju da hitni zahvati koji se tiču dece do 18 godina, trudnica i starijih od 65 godina – nisu predmet obustave rada.
Ljubljanski elektronski mediji, međutim, javljaju alarmantne vesti: otkazuju se hirurške intervencije zakazane još pre nekoliko meseci, a za operacije već pripremljeni pacijenti – poslati su kući, bez novog termina.
Štrajk lekara ne podržavaju ne samo ugroženi pacijenti i ogorčena javnost, nego ni medicinske sestre i drugi zdravstveni radnici. Sa druge strane, lekari su ljuti, tvrde da vlast koja ignoriše sporazume potpisane sa njihovim sindikatima još pre godinu i po dana.
"Kada nešto potpišemo, to poštujemo: a vlast potpiše, pa se predomisli i traži razumevanje sa naše strane. Ne pristajemo, zato pojačavamo štrajk!", saopštio je sindikat lekara Fides.
Kako to u praksi izgleda otkriva primer Opšte bolnice u Celju, gde je članica štrajkačkog odbora, Lea Školnik, upozorila da je više od 860 lekara napustilo javni sistem za samo godinu dana: "Ljubljanski i mariborski medicinski fakultet iškoluju 300 lekara godišnje. Ponestaje nas, lekara! U Sloveniji trenutno fali bar 700. Ukoliko štrajk ne uspe, lekara neće ni biti, a ni ranjive grupe koje sada lečimo uprkos štrajku – više neće biti zbrinute. Štrajkom želimo da očuvamo javni zdravstveni sistem".
Tim apelom, lekarka iz Celja, odazvala se javnosti da su lekari pohlepni, da uništavaju javno zdravstvo pretvarajući ga u privatno, za one sa dubljim džepom, ne mareći za pacijente. I dok slovenačko zdravstvo, prema njenim rečima, "plovi na Titaniku", Sloveniju potresaju još dva štrajka – štrajk sudija i štrajk državnih tužilaca.
Situacija u slovenačkom pravosuđu nije ništa bolja nego u zdravstvu. Plate sudija, iako nisu male, godinama zaostaju za platama poslanika i vrha državne uprave. Prema dostupnim podacima jedna od najviših sudijskih plata (isplaćena okružnoj sudiji jednog od specijalizovanih odeljenja) iznosila je oko 5200 evra mesečno, bruto i sa svim dodacima. Mesečni dohodak najlošije plaćenog okružnog sudije početnika iznosio je oko 3000 evra bruto, dok je sudija sa 15 godina minulog rada zaradio u proseku oko 3500 evra… Neto plata najlošije plaćenog sudije iznosila je prošlog meseca 1300 evra. Sudije viših sudova u proseku primaju 4100 evra, vrhovne sudije oko 4800, a sudije ustavnog suda oko 5700 evra bruto.
Ima i anomalija – rekorder je sudija zaposlen u Osnovnom sudu u Ljubljani koji je u oktobru primio najviše isplaćen dohodak među sudskim haljama: 20.819 evra.
Uprkos tome, sudije se bune jer čak i vrhovni sudija ima niža primanja od najlošije plaćenog poslanika. Traže drastično povećanje od 1200 do 2500 evra bruto, u zavisnosti od radnog mesta. Pošto se vlada pre godinu dana, uprkos obećanjima, oglušila o zahteve za povećanje plata, slovenačke sudije su se obratile Ustavnom sudu Slovenije, a taj je vladi odredio rok od šest meseci za otklanjanje dispariteta. Rok je istekao 3. januara ove godine.
Sudije su prošle sedmice održale jednosatnu obustavu rada u ime upozorenja, da bi od ponedeljka, isto kao i lekari, svih 800 slovenačkih sudija stupilo u štrajk.
Sva ročišta su otkazana izuzev nužnih, kako zakon nalaže – ako predmetu preti zastarevanje ili počiniocu pritvor. Javnost i taj štrajk posmatra sa gađenjem jer sudije tvrde da "ne mogu da budu nezavisne" ako im se ne povise plate, a ujedno je Slovenija jedna od najgorih zemalja Evropske unije po broju izgubljenih presuda pred Evropskim sudom za ljudska prava do 2021. godine – nalazi se na drugom mestu, odmah posle Malte.
Mnogi građani smatraju da, uz mnogobrojne poznate slučajeve kada su tajkuni i kriminalci izbegli ruku pravde dok je njihovim žrtvama uskraćena "pravica", delioci pravde i ne zaslužuju veće plate. Posebno u svetlu nerazumno dugih sudskih postupaka, koji su u Sloveniji i dalje veliki problem.
Zanimljivo je da se štrajku sudija, kojima će se od 31. januara pa sve do ispunjenja štrajkačkih zahteva pridružiti i svi tužioci, protive i mnogi advokati. Bivši sudija i ministar pravde u Pahorovoj vladi, Aleš Zalar, smatra da sudije "hodaju po tankom ledu koji će im pući pod nogama". Upozorava da je štrajk pravosuđa protivan ulozi koju pravosudna grana vlasti ima u demokratskim zemljama.
"Ako jedna grana vlasti štrajkuje, to znači da štrajkuje protiv demokratije, protiv suvereniteta, protiv činjenice da je vlast podeljena. To je već u temelju veoma problematično", istakao je Zalar i dodao: "Zamislite da poslanici ili vlada stupe u štrajk. To bi bilo nečuveno. To je protivno principu podele vlasti."
Zalar je upozorio i da su se u svega nekoliko zemalja sudije u prošlosti odlučile za štrajk, a kao izuzetke naveo je Španiju i Hrvatsku unutar 27 država EU.
Slaže se da sudije imaju pravo na pristojnu platu, ali ne i na ostvarivanje tog prava putem štrajka, što smatra izuzetno problematičnim jer se kosi sa pravom građana na sudsku zaštitu.
"Sudije su stručnjaci iz oblasti prava i najbolji poznavaoci na koji način pravnim sredstvima mogu da ostvare ono što veruju da im pripada", naglašava Zalar. Zato bi sudije, kao veoma moćna stručna grupa i istovremeno funkcioneri, morali da se obrate Ustavnom sudu sa inicijativom, zahtevom, žalbom, ili da podnesu pojedinačne i kolektivne tužbe protiv države – ali ne i da štrajkuju. Upozorava da bi haos u zemlji mogao da bude još gori, posebno jer je glavni odbor Društva sudija Slovenije usvojio i blokadu učešća sudija u svim državnim organima i komisijama, na čelu sa izbornim.
Vlada se oštro odazvala na tu odluku jer ugrožava izbore za novi saziv Evropskog parlamenta početkom juna. Odbijanje sudija da učestvuju u održavanju izbora, kao najosnovnijem obliku neposredne demokratije, vlast smatra "potpuno neprihvatljivom".
Uz sve to, sudije traže ostavku ne samo ministarke pravosuđa i premijera, nego i cele slovenačke vlade. Stručna javnost takav potez nije dobro prihvatila jer su "sudije iskoračile na politički teren". Ne treba prenebregnuti ni činjenicu da je zaključak domaćeg ustavnog suda da sudije imaju preniske plate samo jedna od 25 neizvršenih odluka Ustavnog suda Slovenije. Ali, samo za nju su se sudije odlučile da je "odmah i sad same izvrše", zbog čega su se postavile u privilegovan položaj "arbitra u sopstvenom slučaju".
Slovenački društveni mediji bruje od nezadovoljstva jer štrajkovi slovenačkih lekara, tužilaca i sudija imaju zajednički imenilac – egoizam. Naročito jer se radi o grupi zaposlenih koja pripada eliti među javnim službenicima, a koja se uz smanjenje mase novca u državnoj blagajni, što je u velikoj meri rezultat pogrešne spoljne politike Slovenije i EU, sada panično otima za što veće parče preostale usahle pogače.