Mokri snovi Ljubljane: Ako Putina uhapse, hoće li mu suditi Slovenka?

Zanimljivo je kako je Slovenija uopšte došla na ideju da bi mogla da sudi predsedniku Ruske federacije Vladimiru Putinu. Sve je počelo pre mesec dana, kada je skupština država potpisnica Rimskog statuta za osnivanje Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u sedištu UN u Njujorku izabrala u javnosti malo poznatu slovenačku pravnicu Beti Hohler na funkciju sudije MKS-a.

Izbor 42-godišnje Hohlerove nije tekao glatko – izabrana je posle mukotrpnog ponavljanja glasanja, i to tek u osmom krugu, dobivši 81 glas podrške od 123 države potpisnice Rimskog statuta. MKS ima 18 sudija – devet muškaraca i devet žena. Mandat traje devet godina. Svaka zemlja može imati samo jednog sudiju u MKS-u. Skupština država potpisnica Rimskog statuta bira svake tri godine šest sudija.

Uprkos agresivnom lobiranju, slovenačkoj kandidatkinji se nije odmah osmehnula sreća. Pre prvog izbornog kruga je bilo na listi 13 kandidata za šest upražnjenih mesta, ali je posle čak osam krugova tokom dvodnevnog glasanja skupština MKS-a uspela da izabere samo četiri. Beti Hohler nije bilo među njima. Trećeg dana je Hohlerovoj, uz pomoć intenzivnog lobiranja slovenačkog ambasadora u SAD Boštjana Malovrha, ipak uspelo ono što prethodno nije – dobila je dovoljno glasova da postane sudija MKS-a.

Pre toga čak je i slovenačka ministarka spoljnih poslova bila oprezna u izjavama o šansama Hohlerove da postane najmlađa sudija u istoriji MKS-a.

Tanja Fajon je pomenula "vrline i sposobnosti" Beti Hohler, ali ih nije bliže opisala. Ali, kada je objavljen rezultat devetog kruga glasanja, ministarka Fajon je ulazak Beti Hohler u MKS ocenila kao "uspeh i priznanje za Sloveniju", pohvalivši u istom dahu lobiranje ne samo ambasadora Malovrha nego i državnog sekretara Marka Štucina, diplomate za izbore Matica Burkeljca i "cele brojne ekipe".

Prenebregnula je da pomene da rečenu "brojnu (lobističku) ekipu" koja Sloveniju gura napred na svetskoj političkoj pozornici čini, pre svih ostalih, Vašington, što je nedavno u tvitu otkrio prvak opozicije Janez Janša. On je povodom izbora Slovenije za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN, uzgred, istakao da se Slovenija kandidovala jer je to Amerika zatražila u vreme kada je bio premijer, kako bi potisnula Belorusiju na sporedni kolosek, iako je Minsk prethodno važio za favorita za to mesto.

Zato nisu zvučale iskreno reči slovenačkog premijera Roberta Goloba kada je uoči državnog praznika 25. decembra lane, na proslavi povodom obeležavanja 33. godišnjice od referenduma za nezavisnost, istakao da će Slovenija voditi nezavisnu i neutralnu politiku.

Da Slovenija kao članica dva zapadna bloka (EU i NATO) uopšte nije samostalna u odlučivanju, dokazala je već ubrzo posle toga kada je glasala za američke rezolucije o Izraelu.

Iako je priznanje Palestine bilo jedno od predizbornih obećanja sadašnje vladajuće koalicije, i iako građani protestuju i potpisuju peticiju kojom zahtevaju da Slovenija prekine diplomatske odnose sa Izraelom i pridruži se tužbi Južne Afrike u Hagu, Golobova vlada je ostala gluva, nema i slepa za genocid nad Palestincima.

Uostalom, šta očekivati od države čija se vlast još pre 30 godina obrukala pristupanjem tzv. "koaliciji voljnih" istočnoevropskih država uoči američkog napada na Irak.

U istom duhu, prokomentarisan je i izbor Beti Hohler za sudiju MKS-a. Istine radi, u početku nije imala nikakvih šansi da bude izabrana. U prvom krugu, kada je bio izabran Mongolac Damdin Eldernebalsuren, osvojila je svega 56 glasova. U drugom krugu, kada je bila izabrana Rumunka Iulia Antoanela, dobila je 62 glasova, premalo za izbor. Kada je glasanje sledećeg dana zapalo u ćorsokak, posle četvrtog kruga, skupština država potpisnica Rimskog statuta za osnivanje Međunarodnog krivičnog suda je naprasno ukinula neka od izbornih pravila, između ostalih, i ono da moraju biti izabrana bar po dva kandidata iz azijske i istočnoevropske grupe UN država, a među njima bar tri muškarca.

Zahvaljujući navrat-nanos promenjenim izbornim pravilima, ubrzo je izabran Francuz Nikolas Guilou, a Slovenka Beti Hohler je morala da "protrči" još dva izborna kruga da bi na kraju osvojila traženu dvotrećinsku podršku. Tako su zapadni kandidati "pojačali" sastav MKS, a azijski i oni iz istočnoevropskih država – izvisili.

Slovenački mediji ističu da je Beti Hohler stručnjak za međunarodno krivično pravo, sa dugogodišnjim iskustvom u međunarodnom krivičnom pravosuđu u MKS-u, gde je od 2015. bila tužilac i član žalbenog veća. Jedna je od autora vodećeg komentara Rimskog statuta na engleskom jeziku, a uz to obučava sudije i advokate u oblasti međunarodnog krivičnog prava i advokature.

Ljubljanski mediji, ovim povodom, ističu da je MKS prvi stalni međunarodni krivični sud univerzalnog karaktera koji goni počinioce najtežih zločina, kao što su genocid i zločini protiv čovečnosti, kada države ugovornice nisu u mogućnosti ili ne žele da ih gone. Na to mestu treba istaći da MKS sme krivično da goni samo zločine u državama članicama, a u državama nečlanicama ukoliko pristanu na nadležnost ili ako MKS dobije jurisdikciju od Saveta bezbednosti UN.

Sud je počeo sa radom 1. jula 2002. godine, stupanjem na snagu Rimskog statuta, nakon što ga je ratifikovalo 66 od 139 potpisnica. Do sada su 123 zemlje ratifikovale statut, čime je priznata nadležnost suda. Među njima je i Slovenija, koja je statutu pristupila 22. novembra 2001.

Najveće zemlje, međutim, poput SAD, Rusije i Kine nisu među potpisnicama. U martu prošle godine MKS je posle pritiska vodećih zapadnih zemalja izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog njegove navodne odgovornosti za ilegalnu deportaciju dece iz Ukrajine u Rusiju.

Što se Beti Hohler tiče, ona je bila posebna gošća slovenačkog premijera na nedavnoj proslavi dana nezavisnosti, a ljubljanski mediji su se na osnovu vesti koju je lansirala slovenačka novinska agencija u državnom vlasništvu, STA, raspisali da bi ruskom predsedniku mogla baš ona da sudi.

Primera radi, naslov u jednom od lokalnih dnevnika (Žurnal24.si) je tim povodom glasio – "Ako uhapse Putina, mogla bi da mu sudi Slovenka".

Ali, ako je suditi prema komentarima čitalaca, većina građana Slovenije ne deli tu vrstu entuzijazma sa provladinim medijima, niti mokre snove vodećih slovenačkih političara: "Putin može da zapuca peške iz Moskve do Brisela pa se niko ne bi usudio ni da ga takne. Putin je sklonio decu sa fronta, a sud bi da ga osudi, dok Netanjahu planski pobije 13.000 palestinske dece, a u Briselu mu ližu pete."

"Vidimo kako su Rusi sankcionisani i izolovani u svetu, ako veruješ u Božić Batu… Putin je gost na G20, Lavrov ide u Njujork, Putin dočekan kao kralj sveta u UAE, dok je nemački predsednik morao da čeka pola sata da ga primete domaćini u susednoj državi. Samo vi i dalje verujte vašim zapadnim propagandistima dok se svet vrti dalje!"

Komentari pokazuju da upadljiva većina Slovenaca nije ni malo zagrejana za ideju o "suđenju Putinu", a kamoli da bi predsedniku Ruske federacije "sudila Slovenka".

Tako su slovenački mediji i visoka politika od publike i birača dobili i sledeće pouke: "MKS je farsa američke nacističke demokratije, dvolično pravo nije nikakvo pravo. Pravo se zasniva na pravičnosti i jednakosti pred zakonom", "Putinu niko neće da sudi. On je jedan od retkih lidera koji misli svojom glavom i kome je stalo do naroda. Sve ostalo je truo kapitalizam i bogaćenje na leđima naivnih i sirotinje", "Gde je sudska praksa u slučaju Nikson, Buš prvi i drugi, Bler, Bajden? Pazite da se ne desi obrnuto, pa da Putin sudi Slovenki."