Mnogo obećanja, lepih želja i zajednička fotografija sa osmesima, to je ono što je javnost mogla da vidi iz Skoplja gde je održan skup "Plan rasta: Zapadni Balkan i Evropska unija".
Evropska unija obećala je Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Prištini dodatni novac za finansijsko regionalno povezivanje.
Van dosadašnje prakse, odlučeno je da se šest milijardi evra slije na Balkan, mimo postojećih pristupnih fondova.
Zašto bi Brisel preusmerio dodatna sredstva na Balkan i šta zapravo predstavlja Plan rasta 2024-2027?
Priština potpisala plan iako nije ni država ni kandidat za članstvo
Evropska komisija krajem prošle godine usvojila je novi plan za Zapadni Balkan koji predviđa dve milijarde evra bespovratne pomoći i četiri milijarde kroz povoljne kredite, mada se nigde u dokumentu ne navodi kako ti krediti izgledaju.
Formalno, plan počiva na četiri stuba, ima sedam ciljeva i mimo svakog protokola uključio je Prištinu koja niti je država, niti ima status kandidata za članstvo u EU.
Dokument predstavlja želju EU za ekonomsko povezivanje regiona, kako bi se, iako ne pripada evrozoni, stvorilo jedinstveno tržište van Unije za one iz regiona koji su u večitoj čekaonici za članstvo.
Da bi dobili novac, potrebno je da svaka zemlja pojedinačno napravi Reformsku agendu poštujući ciljeve koje je EU postavila, odnosno da sprovede "društveno-ekonomske i temeljne reforme".
Planove na kraju odobrava Evropska komisija, a novac se "otključava" u skladu sa sprovođenjem reformi iz agende.
Suština zabašurena na osmoj strani
U dokumentu Evropske unije tek se na osmoj strani navodi suština zamisli Brisela, a to su dva preduslova za ovaj dodatni novac.
Isplata je povezana sa specifičnim socio-ekonomskim reformama, ali i reformama koje se odnose na vladavinu prava, demokratiju i osnovne slobode.
Ali je drugi preduslov za isplatu da se Srbija i "Kosovo" konstruktivno angažuju u normalizaciji odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih obaveza koje proizlaze iz Sporazuma o putu normalizacije i Aneksa o primeni svih prethodnih sporazuma o dijalogu.
Zanimljivo je da u zajedničkoj izjavi koju su potpisali lideri Zapadnog Balkana u Skoplju nema ni reči o ovim uslovima, koji su jasno navedeni u Planu rasta Evropske unije pod odeljkom "Ubrzavanje temeljnih reformi".
Inicijativa Evropske unije stigla je tik pre nego što bi trebalo da zaživi slobodno tržište rada u zemljama Otvorenog Balkana.
Pred sastanak sa predstavnicima EU potpisani su protokoli koji će omogućiti da tržište zaživi 1. marta i utiče na 11 miliona stanovnika.
Logično se postavlja pitanje da li je ovaj plan Brisela zapravo miniranje Otvorenog Balkana.
"Nekima je smetao Otvoreni Balkan, ne zbog toga što nije u formatu 5 plus 1 - pet zemalja i jedan entitet. Mislim da im je to nije bio ključni razlog. Mislim da je ključni razlog za neke kojima je to smetalo bila činjenica da oni nisu upravljali volanom Otvorenog Balkana", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Noć pred potpisivanje dogovora sa Evropskom unijom, domaćin premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski organizovao je večeru za svoje goste u jednoj vinariji.
Tema uz hranu i piće nije bila istorija, već ekonomija, radosno je saopštio albanski premijer Edi Rama.
"A to je mnogo bolje od hrane", zaključio je albanski premijer, međutim, pokazalo se da kod EU nema besplatnog ručka, ili u ovom slučaju bolje reći – večere.