Srbija i Balkan
Tačka na popis u Crnoj Gori: Kakvi se rezultati očekuju i zašto je to važno
Prebrojati stanovnike najmanje zemlje na Balkanu postalo je, zbog politike, nemoguća misija. Ta misija će napokon biti obavljena, a sve što je potrebno je sačekati objavljivanje rezultata za još manje od 24 sata
Crnogorska uprava za statistiku Monstat objaviće u četvrtak preliminarne rezultate popisa čime će napokon biti stavljena tačka na prebrojavanje u toj zemlji.
Uz više političkih peripetija i odlaganja, popis je održan od 3. do 28. decembra.
Jedini dosadašnji podaci o rezultatima koji su došli od zvaničnika pokazali su da je Crna Gora izgubila mnogo stanovnika, a primetno je da su se ljudi sa severa mahom preselili na primorje.
Direktor Uprave za statistiku Miroslav Pejović saopštio je da je popisano 627.340 osoba, 201.935 domaćinstava i 365.139 stanova.
I dok podaci pokazuju da više od četvrtine Crne Gore živi u Podgorici, sve zanimaju odgovori na takozvana identitetska pitanja: veru, naciju i jezik.
Prema nezvaničnim podacima koje su objavile "Večernje novosti", broj Srba premašiće 36 odsto, što je više u odnosu na zabeleženih nešto manje od 29 odsto na popisu 2011. godine.
Broj onih koji se izjašnjavaju kao Crnogorci biće oko 43 odsto, što je pad u odnosu na prethodni popis.
Govornika srpskog jezika biće više od 52 odsto, pokazuju preliminarni podaci koje su objavile "Novosti", dok ih je na prethodnom bilo malo manje od 43 odsto.
Anketa koju je za potrebe RT Balkan sprovela Nova srpska politička misao u periodu od 22. novembra do 2. decembra pokazala je da srpskim jezikom govori 51,6 odsto stanovništva.
Zvanični, službeni jezik, odnosno crnogorski, koristi samo trećina stanovništva, 33 odsto, u odnosu na nekadašnjih 37 odsto, pokazala je anketa.
Po ovim podacima, Crna Gora se izgleda polako priseća svog porekla – u odnosu na popis iz 2011. godine kada je Srba u zemlji bilo jedva 29 odsto, istraživanje ih je detektovalo znatno više - 35, 6 odsto.
Crnogorci su relativna većina sa 42,7 odsto. Bošnjaka je 12 odsto, Albanaca 4,5, Hrvata 0,9 odsto dok se kao pripadnici ostalih nacionalnih grupa izjasnilo 0,8 odsto ispitanih.
Poslednji put Crnogorci su se popisali 2011. godine. Nakon kampanje uz bilborde i promociju nacionalizma 278.865 građana (44,98 odsto) izjasnilo se kao Crnogorci, a 178.110 kao Srbi. Kada su uspešno "spušteni" na ispod 30 odsto, odnosno na 28,73 procenta, Srbi više nisu mogli da računaju na službeni jezik, ali je srpskim jezikom svakako i dalje, kao uostalom i uvek, govorila većina – 42,8 odsto stanovništva.
Tada najmlađa nezavisna država na Balkanu odmah se iskazala kao unikatna – postala je jedina zemlja u Evropi u kojoj "matični narod", odnosno Crnogorci čine manje od polovine građana, i u kojoj većina stanovništva ne govori jezikom koji ima status službenog.
Da bi to nakon ovog popisa moglo da se promeni prvi je spomenuo predsednik Skupštine Andrija Mandić. On je rekao da se nada da će se nakon popisa otvoriti dijalog u parlamentu koji bi mogao da dovede do rešenja da srpski jezik dobije status službenog.
"Kao politički predstavnik srpskog naroda, svakako bih se zalagao da natpolovična volja naroda bude odslikana i u najvećem pravnom aktu naše zemlje", kazao je Mandić.
Francuski član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Alen Milon pitao je juče predsednika Crne Gore Jakova Milatovića koje poteze Podgorica planira da povuče po dobijaju rezultata popisa, imajući u vidu da bi pitanje učenja srpskog u školama i njegove službene upotrebe moglo da se preispita.
Milatović je odgovorio uopšteno, napominjući da je za njega popis statističko pitanje.
Da bi ta procedura otpočela, potrebno je da najpre vidimo i zvanične podatke Monstata koji će biti objavljeni sutra.
U narednim mesecima, nakon unosa podataka, zaposleni u Monstatu će sprovesti statističke kontrole, obradu podataka i detaljne analize koji će biti deo zvaničnih konačnih rezultata.
