Šta je ostalo od "boljeg života": Mentorima sa Zapada ne treba bogato Kosovo, njima treba kolonija

Za Prištinu lošije je čak i od predviđanja koja su prethodnih meseci prenosili srpski mediji, a koje je Dželjalj Svečlja, kosovski ministar policije optužio da pišu o "masovnom egzodusu građana Kosova u zlonamerne političke svrhe" i da "stvaraju paniku".

Albanski mediji preneli su pre par dana zvanične izveštaje granične policije tzv. Kosova da je od 1. do 15. januara, prema zvaničnim podacima sa administrativnih prelaza, "Kosovo" napustilo 65.426 ljudi više nego u istom periodu prošle godine, što je povećanje od 10,2 posto. Prostor je tako, preneo je portal "Demokracija" u prve dve nedelje 2024. godine napustilo 511.604 ljudi dok je u istom periodu 2023. sa Kosova izašlo 446.178 osoba. 

Povećan broj odlazaka sa KiM zabeležen je i na aerodromu "Adem Jašari" preko kog je u istom periodu pokrajinu napustilo 155.816 ljudi, što je 13,2 posto više nego u istom periodu godinu dana ranije.

"Svakako da se iz godine u godinu povećava broj Albanaca koji za katolički Božić i Novu godinu dolaze iz zapadne Evrope na Kosovo, a zatim se posle desetak dana vraćaju u Evropu, zato što se godinama već povećava broj Albanaca na Zapadu. Međutim, među ovih 65.000 ljudi koliko ih je sa Kosova više otišlo ove nego prošle godine, najveći je broj onih koji napuštaju ovaj prostor i koji su se posle vizne liberalizacije uputili u Evropu u potrazi za poslom", procenjuje za RT Balkan jedan od naših sagovornika sa KiM koji zbog svoje bezbednosti nije želeo da mu objavimo ime.

U ove procene uklapa se i izjava Jusufa Azemija, predsednika Sindikata  radnika privatnog sektora koji je procenio da bi u prvih šest meseci ove godine "do 150.000 građana moglo da napusti Kosovo zbog boljeg života". Početkom godine Azemi je rekao da ne bi voleo da je cifra tačna ali da će ove godine na Kosovu biti i do 150.000 radnika manje nego prethodnih godina. 

Cifre koje uveliko objavljuju i albanski mediji pokazuju da će ove godine, posle vizne liberalizacije, samo doći do ubrzanja odlazaka, a putne torbe pakuju mladi i stariji radnici, kao i čitave porodice.

Tako je početkom prošle, 2023. godine godine bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliju ocenio da je tokom 2022. godine sa KiM otišlo skoro 60.000 ljudi.

Anketirajući 1.000 ljudi, istraživači nevladinog Instituta "GAP"  početkom godine izneli su procenu da će u prvoj polovini 2024. godine 28 odsto žitelja Kosova i Metohije emigrirati u zemlje zapadne Evrope, najviše u Nemačku.

Iz ovog instituta procenjeno je da je od 2012. do 2022. godine sa Kosova pobeglo više od  338.000 građana, ili 18,8 odsto stanovništva.

Istraživanje portala "SchengenVisaInfo.com" koje je obavljeno početkom prošle godine pokazalo je da skoro 40 posto građana Kosova starosti između 25 i 34 godine razmišljaju o odlasku u zemlje Evropske unije posle 1. januara 2024. godine.

Institut Riinvest objavio je prošle godine da će posle 1. januara više od 32 posto radne snage sa Kosova emigrirati u evropske zemlje.

Odliv mozgova: Posle vizne liberalizacije skoro 30 odsto građana KiM sprema se na odlazak

Predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša ranije je u izjavi za RT Balkan procenio da bi u prvom talasu, do polovine 2024. godine sa Kosova moglo da ode i više od 90.000 ljudi.

"Ključno pitanje je ekonomsko pitanje, nema radnih mesta, nema plata. Nema investicija, nema novih fabrika. Drugo, došlo je do promene razmišljanja kod ljudi, ovo je već treća ili četvrta generacija mladih koji su osetili novac sa Zapada jer su njihovi očevi i dedovi radili u inostranstvu i oni sad imaju tu prosto urođenu želju da i oni nastave da žive dobro kao i njihovi očevi", reči su Beriše.   

Popis na KiM je odlukom vlade Aljbina Kurtija odložen za proleće ove godine, a Beriša procenjuje da će stalno boravište na KiM imati 800.000 ljudi manje nego na prethodnom popisu.

"Pokazaće i da su brojke od 1,6 miliona Albanaca na Kosovu više nego prenaduvane. Cifre pokazuju i da se sve manje Albanaca rađa, nema više porodica sa 8, 9 ili 12 dece, ljudi masovno odlaze i to su činjenice. Pokazalo se da ljudi ne mogu da žive od priča o boljem životu koji će nastupiti samo da Kosovo bude nezavisno, već je potreban posao, hleb, novac... Pokazalo se i da mentorima kosovske nezavisnosti nije potrebno bogato Kosovo i Albanci, njima trebaju kolonija i jeftina radna snaga. Sada to shvataju i Albanci na Kosovu i zato masovno odlaze", kaže sagovornik RT Balkan sa Kosova.

Branimir Jovanović sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske sudije sredinom prošle godine izneo je za "Kosovo onlajn" procenu da je "stanovništvo na Kosovu siromašno i da je dohodak po glavi stanovnika samo 26 odsto od EU proseka i to kada se koriguje za razlike u cenama. Po njemu, Kosovo je "najnerazvijenija ekonomija u Evropi, stopa siromaštva je 28 odsto i a stopa nezaposlenosti 18 procenata".