Da li Srbija ima snage da, po ugledu na Rusku Federaciju, porodicama sa troje i više dece da poseban status i sertifikat koji im pruža različite privilegije u vidu socijalnih davanja, penzionih i poreskih olakšica, radnog prava, jeftinijeg stanovanja, školovanja itd.
Naime, predsednik Rusije Vladimir Putin posebnim ukazom odredio je da će 2024. biti Godina porodice, uz obrazloženje da je veći natalitet nacionalni prioritet.
Slične pronatalne politike kreirane su i iz Beograda, a poslednja u nizu koju je predstavio šef države Aleksandar Vučić, "Skok u budućnost – Srbija EKSPO 2027" za period od 2024. do 2027. godine, jeste veća pomoć za roditelje od maja ili juna ove godine – za prvo dete više od pola miliona dinara, za drugo 600.000 dinara, a za treće i četvrto još više.
Poznato je da Vlada Srbije vodi bitku na tri glavna fronta i u okviru tri strategije: za reproduktivno zdravlje, podsticaje rađanja i dostojanstvenog starenja. Vlada je donela i određene mere: od direktnih subvencija za porodice sa decom, uvećanih roditeljskih dodataka za prvo, drugo, treće i četvrto dete, subvencije od 20.000 evra za kupovinu prve nekretnine za majke, finansijske podrške mamama preduzetnicama, preko povećanja broja mesta u vrtićima, neograničenog broja pokušaja vantelesne oplodnje, do jačanja regionalnih centara u cilju sprečavanja unutrašnjih migracija i drugo.
RT Balkan istražuje koje metode bi pospešile porodice bez dece ili s jednim do dva deteta, da se odluče na rađanje više beba, tj. učinile da Srbija postoji i za sto godina.
Prema podacima iz Popisa stanovništva iz 2022. godine, u Republici Srbiji ima ukupno 1.311.712 porodica s decom, odnosno 69 odsto od ukupno 1.904.314 porodica.
"Najzastupljenije su porodice sa jednim detetom (54,3 odsto), slede porodice s dvoje dece (36,1 odsto), zatim porodice s troje dece (7,8 odsto), dok je udeo porodica sa četvoro i više dece manji od 2 odsto", navodi se na sajtu RZS-a.
Vladica Gavrilović iz Udruženja "Pokret za decu", i sam otac troje mališana, za RT Balkan kaže da je prema strategiji potrebno da se broj porodica s troje dece poveća čak šest puta.
"Velike porodice su bitne zbog demografske strukture stanovništva, odnosno pitanja da li će Srbija postojati za jedan vek ili neće. Prema nacionalnoj strategiji za podsticaj rađanja iz 2009. godine još je navedeno da bi trebalo zabeležiti skok, tako da porodica s troje dece bude 45 odsto, s dvoje dece 44 odsto i sa jednim 11 odsto", objašnjava on i dodaje da porodicama sa više dece treba ukazati poštovanje i ohrabriti ih, kako bi osetili da su poželjan model za društvo.
Predlog sa kojim je pred resorno ministarstvo izašla roditeljska udruženja i sindikati rada jeste da se takve majke nagrade sa prevremenim odlaskom u penziju, sa 15 godina radnog staža i posle 55 godine starosti. Inicijalni predlog ne podrazumeva da bi se penzija povećavala sa svakim sledećim rođenim detetom, ali se insistiralo da iznos nacionalne penzije bude u visini prosečne zarade.
Prema postojećem Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju, majka troje i više dece ne dobija nacionalnu penziju, ali joj se zaračunava poseban staž.
"Novčana sredstva jesu vid socijalnih davanja, veoma važan faktor, ali ne i presudni. Pored toga, treba uvesti pomaganje u pokretanju biznisa, kupovini seoskih domaćinstva, umanjenje računa, neplaćanje školskog pribora, školskih stipendija, besplatnog prevoza, privilegija za peto dete itd. Najpozitivnije su majke odreagovale na raniji odlazak u penziju, to bi ih najviše obradovalo jer one imaju dva radna veka, na poslu i kod kuće. To je tri rođendana više, tri roditeljska sastanka, tri temperature, boginja, koliko je to opranog veša, itd. To je ozbiljan trud – roditi i izvesti decu na pravi put", ističe naš sagovornik.
Naglašava da kad operski pevači, baletani, poreski inspektori i rudari imaju pravo na beneficirani radni staž, zašto ne bi i majke sa više dece.
Dragan Todorić iz Saveza samostalnih sindikata Beograda kaže da se po tom pitanju trenutno ništa ne dešava.
"S obzirom na to da se znalo da će izbori biti raspisani za decembar, Ministarstvo za brigu o porodici je primilo naš predlog, imali smo jedan sastanak na kome smo se složili da su to dobre mere za koje su potrebni vreme i novac, ali se načelno ništa nije dogodilo. Na agendi Vlade Srbije to još uvek nije tema broj jedan. Brine se o finansijskim davanjima, to ne može da se ospori na bilo koji način, ali to nije dovoljno. Prioritet treba da bude usklađivanje rada i roditeljstva, a s tim u vezi, naš predlog je da se skrati radno vreme na šest sati, ili uvede četvorodnevna radna nedelje za majke. To bi popravilo kvalitet života i funkcionisanje porodica sa više dece, zato ćemo mi nastaviti da vršimo pritisak posle formiranja Vlada", poručio je sindikalac.
Bivši ministar za brigu o porodici Ratko Dmitrović za RT Balkan ponavlja da je novac važan u borbi protiv bele kuge i protiv demografskog sunovrata, ali nije presudan.
"Najteža demografska situacija u savremenom svetu je u najbogatijim zemljama. Južna Koreja, svetska ekonomska sila, uložila je u jednom desetogodišnjem periodu 100 milijardi dolara u popravljanje demografske slike. Rezultat? Nula. Na početku su imali mali pomak, a onda su se vratili na staro. Takođe i najbogatije zemlje EU odvajaju milijarde, uvode stimulativne mere, imaju visok standard a stopa fertiliteta im je ista, kao na primer u Srbiji. Svi smo u Evropi oko 1,5 do 1,8 (Francuska), a prosta reprodukcija je na 2,1. U spomenutoj J. Koreji ta stopa je 0,7. Koreja nestaje munjevitom brzinom", zaključuje Dmitrović.
Kaže da su dva razloga za to.
"Prvi je novi sistem vrednosti savremenog čoveka, u kojem deca odavno nisu naše najveće bogatstvo. Sada su to materijalna dobra, brendovi, putovanja. Drugi je metropolizacija. Demografska slika ne može da se popravi u gradovima, posebno ne u velikim gradovima. Tamo se ruši", podvukao je bivši ministar.