Zašto Hrvati nemaju pravo na predstavnika u Predsedništvu BiH: Bošnjaci će sve dati da tako i ostane

Aktuelni hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić izabran je u Predsedništvo glasovima Bošnjaka, zbog čega hrvatski konstitutivni narod u Bosni i Hercegovini smatra da nema svog predstavnika, što im po Dejtonskom mirovnom sporazumu pripada. Iako je Komšić, prema postojećem Izbornom zakonu, legalno izabran, postavlja se pitanje njegovog legitimiteta, ukazuju za RT Balkan analitičari iz Bosne i Hercegovine.

Šta je to što hrvatski narod izdvaja od ostala dva konstitutivna naroda u Bosni i Hercegovini pitali smo političke analitičare koji su nam objasnili da je u pitanju "znatno nepovoljniji položaj" u BiH kada su u pitanju procesi odlučivanja. 

"Željko Komšić je za vladu i sve druge institucije Hrvatske član Predsedništva BiH, ali bez legitimiteta većinske volje hrvatskog naroda u Bosni i Hercegovini", poručio je Andrej Plenković nakon što je juče odbio da se sastane sa Predsedništvom BiH upravo zbog Komšića.

Hrvatski premijer istakao je odlučnost Hrvatske da se ovaj problem reši. 

"Zahvaljujući insistiranju Hrvatske tim EU je danas u Sarajevu, ne slučajno u ovom sastavu i ne slučajno ovako rano. Odnosi se na jedan problem koji postoji u BiH od 2006. godine, ponovio se 2010. a onda i 2018. i 2022. Reč je o izboru hrvatskog člana Predsedništva BiH", ukazao je Plenković.

Izborni inženjering Bošnjaka

Zakon je nastao na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma i kaže da se u Federaciji biraju dva člana Predsedništva – hrvatski i bošnjački, dok Republika Srpska sama bira svog predstavnika koji dolazi iz reda srpskog naroda, objašnjava za RT Balkan politikolog Anđelko Kozomara. 

"To Bošnjaci koriste jer su u Federaciji apsolutna većina i deo svojih glasača 'preusmere' na njima odgovarajućeg Hrvata, kao što je slučaj sa Komšićem", objašnjava Kozomara.

Hrvati, naime, u nekoliko navrata ostaju su bez svog predstavnika u Predsedništvu BiH takozvanim "izbornim inženjeringom" Bošnjaka. 

Hrvatski mediji s pažnjom pratili su izbore u Bosni i Hercegovini, posebno u Federaciji BiH, gde živi najveći broj Hrvata, uz strahovanje da bi se moglo ponoviti da za člana Predsedništva BiH bošnjačkim glasovima bude izabran Željko Komšić – što se i dogodilo.

Komšić je u tri mandata bio član Predsedništva BiH i sva tri puta je ta izborna pobeda bila zahvaljujući glasovima Bošnjaka.

Za razliku od svog protivkandidata Dragana Čovića iz HDZ BiH koji se u kampanji bavio samo svojim sunarodnicima i kojeg matica Hrvatska podržava, Komšić nije ni nameravao da pridobije hrvatske glasače u BiH.

Komšić je na svom završnom predizbornom mitingu kritikovao državni vrh Hrvatske, rekavši da je tokom izborne kampanje "izvršio političku agresiju na BiH".

Aktuelni hrvatski član Predsedništva BiH posebno je zamerio tadašnjoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović zbog toga što je na zasedanju Generalne skupštine UN govorila, između ostalog, i o Izbornom zakonu BiH koji ne ide naruku hrvatskom konstitutivnom narodu.

Dragan Čović predložio je izmene Izbornog zakona, za koji Kozomara smatra da je "teško da će proći" u Parlamentarnoj skupštini BiH.

"Po Čovićevom predlogu hrvatski član predsedništva birao bi se u kantonima u kojima su Hrvati većina i to pobedom u minimum tri od pet kantona", navodi Kozomara, ukazujući na "kvaku 22":

"To Bošnjaci neće prihvatiti, oni se neće odreći pozicije da imaju praktično dva člana predsedništva."

Kako ne bi "talasali", Bošnjaci su Hrvatima dali sve ključne pozicije u zajedničkim institucijama, ali i u Federaciji, navodi Kozomara, a primer su i Predsedavajuća Saveta ministara BiH Borjana Krišto, kao i predsednica Federacije BiH Lidija Bradara, jer je član Predsedništva važna funkcija i imati svoja dva predstavnika nije zanemarljivo.

Ovo je posebno značajno kada se donose odluke za koje nije neophodan konsenzus, već se odluka može doneti preglasavanjem srpskog člana Predsedništva.

Ko ili šta je kamen u cipeli hrvatkom narodu u BiH?

Anđelko Kozomara ocenjuje i da je posvećenost predstavnika Hrvatske vlasti rešavanju ovog problema ključna, jer će, kako kroz EU čiji su član, ali i kroz diplomatske pritiske, izdejstvovati rešenje u svoju korist.

Politički analitičar Radomir Nešković smatra da ovo pitanje mora da se se reši i da je od velikog značaja za opstanak Bosne i Hercegovine.

"Pitanje hrvatskog člana Predsedništva BiH se mora rešiti i omogućiti Hrvatima da imaju svog legitimnog predstavnika", ističe Nešković. 

Prema njegovim rečima, ova situacija trebalo bi da se reši do novih izbora za članove Predsedništva BiH.

"Ovo pitanje aktuelizovaće se posebno pred opšte izbore. Sada nam predstoje lokalni izbori i važno je postići dogovor o izmenama Izbornog zakona kako bi se uvažila prava sva tri konstitutivna naroda", ukazuje profesor Nešković, ističući:

"Verujem da će problem hrvatskog člana Predsedništva po pitanju legitimiteta biti rešen, jer je sve zasnovano na argumentima, Ustavnom pravu i na kraju krajeva na Dejstonskom mirovnom sporazumu."

Da li će, međutim, predstavnici tri konstitutivna naroda uspeti da se dogovore, onako kako im Dejtonski Ustav nalaže pitanje je, budući da se na samu mogućnost dogovora javljaju pritisci iz Zapadnih ambasada koje "puštaju kišu u BiH".

Na sastanku sa predstavnicima vlasti na nivou Bosne i Hercegovine postignuta je saglasnost oko mnogih pitanja, a najvažnije je da se ono što je dogovoreno o Izbornom zakonu i implementira, poručio je Dodik nakon sastanka u Laktašima. 

Američki ambasador u BiH Majkl Marfi našao se pozvanim da odmah nakon tog sastanka poruči da ne vidi kako bi se izmene Izbornog zakona sprovele bez izmena Ustava.

Ovo je izazvalo oštre reakcije ne samo u Republici Srpkoj, već i u Hrvatkoj. Šef države Zoran Milanović saopštio je da je neprijatno iznenađen izjavom Ambasade SAD u Sarajevu, koja izmene Izbornog zakona BiH nepotrebno vezuje za izmene Ustava te zemlje, što je, kako ističe, Hrvatskoj neprihvatljivo.

Kako je saopšteno iz kancelarije Milanovića, ta izjava može da se tumači kao pokušaj opstrukcije rešenja koje bi hrvatskom narodu u BiH obezbedilo ravnopravnu i legitimnu zastupljenost u telima vlasti te države.

Da li će predstavnici hrvatskog naroda uspeti da se izbore za slobodu u odlučivanju, ostaje da vidimo. Novi opšti izbori u BiH održaće se za nešto više od dve godine, što nije kratak period da se izbaci kamičak iz cipele ma koliko "zavučen" on bio.