Srbija i Balkan
Ambasador Amerike brani organizaciju koju finansira Amerika: Za koga, onda, radi CRTA?
Organizacija koja je iznela najviše kritika na račun minulih izbora i ne krije da je upravo u Vašingtonu veliki broj njenih donatora
Američki ambasador Kristofer Hil oglasio se putem "Glasa Amerike" braneći čast organizacije koju, sasvim slučajno, finansira i sama Amerika.
Reč je, naime, o organizaciji CRTA čije je nezadovoljstvo srpskim izborima stiglo i do Evropskog komiteta u nemačkom Bundestagu u kome je programski direktor ove NVO, bez dokaza, iznosio tvrdnje o neregularnosti izbornog procesa u Srbiji.
Da će CRTA tako postupiti, najavila je još odavno i premijerka Srbije Ana Brnabić, navodeći da organizacija nijednu od nepravilnosti koje pominje nije konstatovala kroz zapisnike, niti predala Republičkoj izbornoj komisiji (RIK), Gradskoj izbornoj komisiji (GIK), ni Tužilaštvu.
"Ni u jednoj demokratskoj državi se ne dešava da imate ovakve optužbe, koje onda idu svuda po svetu, u Evropi, pismima, razglednicima, telefonskim pozivima, golubovima pismonošama i tako dalje, gde optužujete državu da je lažirala izbore, ali da ni u jednom trenutku ne pružite ni jedan jedini dokaz, kako ovi iz opozicije, tako i ovi iz nevladinog sektora", istakla je predsednica Vlade Srbije, dodajući da je reč o direktnoj destabilizaciji Srbije i pokušaju rušenja ustavnog poretka.
Hil je, međutim, pokušao da razuveri i premijerku i sve one koji su sumnjičavi prema istraživanjima CRTA, pa tako, u razgovoru za "Glas Amerike" navodi da je reč o organizaciji koja Srbiji želi samo najbolje.
On ističe da organizacije civilnog društva poput CRTA, igraju izuzetno važnu ulogu u svakom društvu, kao i da je u trenutku kada "Srbija kreće u ostvarivanje ambicioznog plana brzog razvoja sa ciljem konačnog ulaska u EU, važnije nego ikada da svi koji žele najbolje za zemlju, među koje spada i organizacija CRTA, budu dobrodošli u javnu debatu".
CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost) predstavlja se, inače, kao nezavisna, nestranačka organizacija civilnog društva posvećena razvoju demokratske kulture i građanskog aktivizma.
A nezavisnost njenog rada, međutim, upravo je ono što se ovih dana najviše dovodi u pitanje.
Tako se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno, komentarišući izlaganje predstavnika CRTA u Nemačkoj, osvrnuo na pitanje finansiranja ove NVO, navodeći da je reč o nekoliko država članica EU. Vučić je, naime, naveo da je programskog direktora CRTA, poslanik najznačajnije i najveće partije u Nemačkoj pitao 'ko ga plaća' i da je on morao da kaže da je reč o Americi, Švedskoj i Velikoj Britaniji.
"To je bilo pitanje u nemačkom parlamentu, sami razmislite, ništa ne moram da kažem. Sve najbolje im želim i njihov posao je da putuju, da govore sve najgore o nama, samo je važno da ljudi znaju da oni nikakve veze sa neutralnošću, profesionalizmom i objektivnošću nemaju", rekao je Vučić.
Zbog ove Vučićeve izjave pobunili su se njegovi politički oponenti tvrdeći da je "nacrtao metu" ovoj ogranizaciji, predstavljajući je kao "strane plaćenike". Iz svih ovih kritika na Vučićev račun, ostaje nejasno zbog čega je sporno postavljati pitanje o tome čiji novac stoji iza političkih aktera koji se predstavljaju kao nezavisni. Sama CRTA ne krije ko su zapravo njeni darodavci, donatori i finansijeri, i novac uz koji oni rade, zaista jesu strane pare.
Na listi njihovih trenutnih partnera, tako su, između ostalih američki ambasade Kanade, Amerike, Britanije i Francuske, te "Rokfeler fondacija", NED i USAID – koje se listom, sve od reda, još od samog svog osnivanja dovode u vezu sa radom CIA. Na spisku ranijih saradnika CRTA je, između ostalih i Stejt departmet.
Ironija je, međutim, što je, uprkos tome što je reč "transparentnost" i u nazivu Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost – podatak koliko je ko novca dao, i u šta su te pare uložene – nije toliko transparentan na njihovom sajtu.
Na portalu "Rokfeler fondacije", međutim, dostupna je informacija prema kojoj je od 2020. godine, samo ova organizacija NVO registrovanoj u Srbiji uplatila ukupno 720.000 dolara "za opštu podršku". Poslednji od ovih grantova, uplaćen je, 27. juna 2023. godine.
Iako je iz svega ovoga jasno zašto Hil brani CRTA, pitanje za razmišljanje koje ipak ostaje, jeste – za koga onda, ova oganizacija radi, ko su njeni poslodavci i čije interese štiti – da li joj je prioritet dobrobit Srbije čiju demokratiju navodno brani, ili ipak ti dolari, koji se slivaju u njenu kasu, određuju ciljeve i pravce rada ove organizacije za račun nekog drugog.
Pitanje finansiranja CRTA postavila je nedavno i poslanica Saveza "Sara Vagenkneht" Žaklin Nastić u autorskom tekstu za nemački "Junge velt", navodeći da su predstavnike ove NVO posebno podržali pripadnici nemačkih Zelenih, iako "nisu prižili nikakve dokaze o navodnoj masovnoj izbornoj prevari".
"Da bi se razumelo vredi pogledati ko su partneri organizacije CRTA, koji su navedeni na njenom sajtu. Oni se protežu od zapadnih ambasada, uključujući francusku, nemačku i britansku, preko Fondacije Fridrih Nauman do relevantnih organizacija poznatih po podršci projektima promene režima kao što su Nacionalna zadužbina za demokratiju USAID ili Fond braće Rokfeler. To što Srbija ne učestvuje ni u sankcijama Rusiji, ni u isporuci oružja Ukrajini ne odgovara nekim državama, baš kao ni bliski odnosi Beograda sa Ruskom Federacijom i Kinom. To se ponovo pokazalo nedavno kada je govor predsednika Vučića na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u kome je istakao značaj kineskih investicija za njegovu zemlju, izazvao oštre kritike na Zapadu koji se zalaže za vrednosti", naglasila je ona.
