Srbija i Balkan
Predlog o vraćanju obaveznog vojnog roka sutra pred Vučićem: Šta se dosad zna
Posle obrazloženja predloga o ukidanju odluke o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka predstoji javna rasprava, a na kraju odluku mora da donese Narodna skupština jer je neophodna i promena zakona
Prilikom sutrašnjeg podnošenja redovnog godišnjeg izveštaja predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ministar odbrane Miloš Vučević obrazložiće predlog o obaveznom služenju vojnog roka, inicijativu koju je pokrenuo početkom 2024. godine.
Reč je o prvom koraku na putu ukidanja odluke o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka – predstoji javna rasprava, a na kraju odluku mora da donese Narodna skupština jer je neophodna i promena zakona.
Na osnovu izjava visokih vojnih i političkih zvaničnika, pre svega Vučevića, ali i dobro upućenih domaćih vojnih analitičara, polako se stvara slika kako bi mogao da izgleda obavezni vojni rok u Srbiji ukoliko bude doneta odluka o njegovom vraćanju.
Koliko bi trajao vojni rok?
U trenutku kada je suspendovano obavezno služenje vojnog roka, 2011. godine, on je trajao šest meseci. I tako je i dan-danas propisano u zakonu.
Prethodnih godina čule su se razne verzije, ali prema poslednjoj, najnovijoj, vojni rok bi trajao četiri meseca, odnosno, kako je istakao ministar Vučević, "ne duže od četiri meseca".
Kako bi izgledala obuka regruta?
Predloženo je da obuka bude iz dva dela – teorijska i praktična. Teorija bi obuhvatala osnove vojne taktike i tehnike, vojno pravo, prvu pomoć i samozaštitu, atomsko, biološko, hemijsku odbranu...
Tokom praktične obuke regruti bi naučili kako se rastavlja i sastavlja oružje, gađa iz različitog pešadijskog naoružanja, prošli bi i borbu bez oružja i samoodbranu, kretanje i maskiranje na bojištu, kopanje rovova i izgradnju zaklona, preživljavanje u prirodi, prelaženje prepreka (voda, minsko polje...), a u zavisnosti od potreba vojske mogla bi biti sprovedena i dodatna specijalistička obuka.
Podrazumeva se razvoj fizičke kondicije i izdržljivosti.
Za koga bi bio obavezan vojni rok?
Po sadašnjem zakonu to su svi do 27 godina starosti, mada je bilo moguće odlaganje do 30. godine života. Da li će granica biti na 27 ili 30 godina, sigurno će se raspravljati.
Gde bi i kako bi bili smešteni regruti?
Zasad nije obelodanjeno da li bi regruti, ukoliko postoje uslovi, vojni rok služili u mestu boravka ili kao ranije – po celoj zemlji. Sigurno je da postoje ozbiljni logistički problemi, da treba srediti objekte i kasarne u kojima će biti regruti, ali i da je potrebno odvojiti regrute od profesionalne vojske i odrediti oficire koji će sprovoditi obuku.
Da li bi bilo plata i slobodnih vikenda?
Prema sadašnjem zakonu, na osnovu kojeg je suspendovan obavezan šestomesečni vojni rok, regrutima je bilo odobreno deset dana odsustva. Međutim, kako je nedavno rekao ministar Vučević, sada se razmišlja o dve varijante: da regruti svakog vikenda budu slobodni, pa da se u ponedeljak vrate u kasarne, ili da to bude svakog drugog vikenda.
Takođe, za sada nadležni nisu obelodanili da li će regruti primati nadoknadu za vreme služenja obaveznog vojnog roka i kolika bi ona iznosila.
Vojnici koji dobrovoljno služe vojni rok primaju mesečne naknade, trenutno oko 46.000 dinara, uz vojno zdravstveno osiguranje, putne troškove, smeštaj, ishranu i odeću. Pored toga, postoji i mogućnost da se nakon dobrovoljnog služenja vojnog roka zaposle kao profesionalni vojnici.
Da li će biti civilnog služenja vojske?
"Lice nije dužno da, protivno svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja. Lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje, u skladu sa zakonom", stoji u članu 45 Ustava Srbije.
Dok nije ukinut obavezan vojni rok 2011. godine, veliki broj regruta je koristio "prigovor savesti", te se opredeljivao za civilno služenje vojske u bolnicama, domovima zdravlja, gerontološkim centrima, pozorištima i drugim zdravstvenim i obrazovno-kulturnim ustanovama.
Kako se moglo nezvanično moglo čuti, oni koji bi izrazili "prigovor savesti" takođe bi kao i svi drugi bili raspoređeni po kasarnama, samo ne bi imali dodir s oružjem. Kako je rekao Vučević, "postoji takozvana treća misija vojske, a to je pomoć civilnim organima", bilo da je reč o snežnim nanosima, poplavama, požarima i sl.
I ono što je ministar otvoreno rekao, zalaže se da svi koji budu služili bez oružja imaju duplo duži vojni rok, dakle umesto četiri – osam meseci!
Kazna od novčane do 12 godina zatvora
Po Krivičnom zakoniku, za neodazivanje na služenje vojnog roka predviđene su sankcije, to jest "onaj ko se bez opravdanog razloga ne odazove pozivu za izvršenje obaveze služenja vojnog roka ili izbegava prijem poziva za izvršenje te obaveze, biće kažnjen novčano ili do jedne godine u zatvoru".
Izbegavanje obaveze sakrivanjem može da odvede nekoga na izdržavanje trogodišnje zatvorske kazne, a napuštanje zemlje da bi se izbegla vojna obaveza bi po povratku donela do osam godina u zatvoru.
Podsticanje više ljudi da izbegnu obavezu može da bude sankcionisano sa 12 godina iza rešetaka. Olakšavajuća je okolnost da svako ko je izbegavao obavezu, a naknadno se prijavi nadležnim organima, može i da izbegne kaznu.
