Radio Slobodna Evropa priključio se, izgleda, reklamnoj kampanji RT Balkan, pa tako svojim čitaocima u veoma iscrpnom tekstu objašnjava odakle sve mogu da pristupe kako našem portalu, tako i ostalim ruskim medijima. To što se američki medij pretvorio u našeg promotera, našu redakciju i ne čudi – budući da već duže vreme tamošnji novinari platu zarađuju neumorno pišući o našim aktivnostima i vestima koje objavljujemo.
Za one koji nisu znali, naše vesti se mogu čitati čak i u prostorijama Evropskog saveta u Briselu, otkrivaju nam sada kolege iz američke redakcije, koje su RT i Sputnjik motivisali da angažuju čak i forenzički tim ne bi li otkrili gde se sve mogu pratiti naši mediji.
Na sreću ljubitelja slobode izražavanja, proverom "aj-pi" adresa u dvadeset država članica EU , "u svakoj od njih je moguće bez problema pristupiti sajtovima ovih ruskih medija".
"Dovoljan je jedan klik da se prekrše sankcije Evropske unije (EU) protiv Rusije", navodi RSE, dokazujući tako koliko su jalovi pokušaji Zapada da ućutka rusku stranu priče, jer, kao što navode, RT i Sputnjik plasiraju svoje informacije i građanima Evrope, i to na više jezika.
Istina je tako dostupna ne samo u EU, već i šire, na ukupno šest jezika – francuskom, nemačkom, španskom, arapskom, srpskom, pa i engleskom. Amerikanci su doduše zakinuti za tačnu i pouzdanu informaciju – jedini domen koji je uspešno blokiran jeste američka veb stranica portala RT.
Novinare RSE izgleda posebno raduje to što su ruski mediji aktivni u Srbiji, pa tako našim čitaocima, koji su možda na odmoru u EU, pojašnjava da je njihov omiljeni RT Balkan i uprkos sankcijama na tlu Evropske unije od njih udaljen "samo jedan klik".
"Na sve to, sa samog vrha vlasti Rusije, od predsednika države Vladimira Putina, na njegovoj godišnjoj konferenciji za novinare 15. decembra u Moskvi, sugerisano je otvaranje kancelarije istog medija u Bosni i Hercegovini", podseća RSE, koji će otvaranjem ruskog medija u RS dobiti još jednu temu kojom će neumorno i neprekidno moći da se bavi, kao što se bavi i ruskim medijima u Srbiji.
Hvala provajderima!
Radiju Slobodna Evropa, međutim, nije jasno kako to da su omanule sankcije EU.
"Ključ je u mimoilaženju između usvojenih mera i njihove implementacije", objašnjava im Tinatin Cervcadže, ekspert za sankcije EU iz Instituta za otvoreno društvo.
Sankcije su, naime, usvojene na evropskom nivou, ali nisu svih 27 država EU odlučile da cenzurišu medije. Svaka država članica za tako nešto morala bi od lokalnih provajdera da zatraži da eliminišu pristup medijima na ruskom jeziku.
Najsigurniji način onemogućavanja bilo kog portala da plasira svoj sadržaj na internetu bila bi ukidanje domena, odnosno adrese konkretnog sajta.
"To, međutim, čini se, nijedna članica EU u dve godine rata u Ukrajini nije učinila po pitanju RT ili 'Sputnjika', dok Evropska komisija tako nešto nije ni zatražila od bilo koje članice. Sprovođenje sankcija u medijskoj sferi prepušteno je tako na volju provajderima. Upravo se provajderima može zahvaliti što su sadržaji dva vodeća internacionalna ruska medija dostupna u EU, pa i u evropskim institucijama", dodaje RSE, kako bi građani tačno znali kome duguju neometan pristup necenzurisanom informativnom sadržaju.
Da ironija bude još veća, i luksemburški provajderi su, izgleda, na strani slobode izražavanja, pa se tako i u samim institucijama EU mogu čitati naše vesti.
Borelj protiv ruskih vesti
Radio Slobodna Evropa potrudio se i da sazna šta Evropa ima protiv ruske strane priče, pa su tako saznali da, u okviru Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) koju vodi Žozep Borelj, postoji projekat čiji je cilj da "poveća svest i razumevanje javnosti o operacijama dezinformisanja Kremlja i da pomogne građanima u Evropi i šire da razviju otpor digitalnim informacijama i manipulaciji medijima".
Po njihovom razumevanju sveta, RT i Sputnjik su "oružje obmane Kremlja".
"Rusija svoj ilegalni rat protiv ukrajinskog naroda prati informacionim ratom i agresivnom ratnom propagandom u svetskim razmerama. Kremaljski režim je transformisao medije pod kontrolom države u instrumente manipulacije informacijama i informacionog rata. Zbog toga je Evropska unija zabranila veliki broj njih, uključujući RT i Sputnik, iz medijskog prostora EU", naveo je u izjavi za RSE Boreljov portparol Peter Stano.
Stano, međutim, nije dao konkretne primere "manupulacije informacijama" koje je uočio na stranicama ruskih medija.
Možda zato što se svuda u svetu "manipulacija informacijama" na koju on misli zapravo naziva "drugom stranom priče". A bez te druge strane priče, koja, kako čujemo, ipak još stiže do Evrope, građani EU bili bi predmet jednostrane propagande, i žrtve kreiranja jednoumlja.
"Reporteri bez granica" za ograničavanje
Oglasila se i struka, pa smo tako saznali da se "Reporteri bez granica" ipak zalažu za ograničavanje rada ruskih medija.
Džuli Mazerčak iz ove organizacije nije zadovoljna sistemom sankcija, pa od EU traži da izgradi pravi sistem za zaštitu demokratskog informacionog prostora "od dezinformacija i propagande autoritarnih režima".
"Takav sistem će obezbediti proporcionalan i strogo regulisan odgovor na zlonamerne aktivnosti propagande i dezinformisanja trećih zemalja koje sistematski krše slobodu izražavanja", navodi ona.
Ukrajinci, međutim, ne mogu a da ne daju i pokoji kompliment ruskim medijima, pa tako Jevhen Fedčenko, suvlasnik i glavni i odgovorni urednik platforme "Stopfejk" iz Kijeva, kaže da su oni "uticajni".
"Rusija brzo obnavlja svoje kapacitete shvatajući da nema ozbiljnih napora da se spreči da zauzme evropski informacioni prostor, koristeći sve raspoložive instrumente: prenaoružavanje tradicionalnih 'medija' – poput RT-a ili Sputnjika, uticajnih u svakom delu sveta, ali i zahvaljujući lokalnim medijskim kompanijama, kao i koristeći rastući uticaj Telegrama koji kontroliše Rusija i TikToka koji kontroliše Kina", ocenjuje Fedčenko.