Čipovanje srpskog jezika: Rodna ravnopravnost i jezički standardi

Kada bi se primenio Zakon o rodnoj ravnopravnosti, tačnije odredbe koje propisuju obavezu upotrebe rodno osetljivog jezika u nazivima radnih mesta, položaja, zvanja i zanimanja, u javnoj upravi, udžbenicima i medijima, to više ne bi bio srpski jezik, nego neko čudovište, kaže za RT Balkan predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika profesor Sreto Tanasić.

Taj zakon je jednostavno, što se tiče jezika, neprimenljiv, dodaje on.

Sitno do Zakona o rodnoj ravnopravnosti: Nema rečnik i pravopis, ali ima kaznu i do 2 miliona dinara

U zakonu koji je propisao obaveznu upotrebu reči poput vojnikinja, klovnovka, biskupka, ne radi se samo o uvođenju nakaradnih kovanica u srpski jezik, pa ni samo o tome da će morati da budu menjani šifarnici zanimanja, zvanja u diplomama. Radi se o izmenama u samom korenu jezika: menjanju gramatičkog roda, sintakse, leksike, jezičkih standarda koje propisuju stručnjaci-srbisti i lingvisti i koji se oblikuju desetinama i stotinama godina.

Nije nam poznato da se do sada u istoriji srpskog zakonodavstva propisivalo jezičko tkivo zakonom, ističe profesor sa katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu Katarina Begović. Zar država može da se upušta u pitanja normiranja jezika, pita se i stariji profesor na katedri Viktor Savić, ujedno i  naučni savetnik Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti.

"Država može samo da propiše domen upotrebe jezika, a kako će da izgleda sama ta jezička materija to nije njen posao", ističe Savić.

To je, otprilike, kao kada bi država određivala zakonom šta je virus, a šta bakterija.

Preporuka o korišćenju rodno osetljivog jezika postoji u zakonodavstvu nekih zemalja Evropske unije, ali tamo se radi samo o preporuci, a ne o obavezi kakav je slučaj u našem zakonu. Obavezi za koju nemamo i ne možemo ni imati pravopis, ni rečnik ni gramatiku, ali imamo jezičke brošure finansirane novcem raznih zapadnih fondacija i organizacija.

Gramatički džender imenica: Menjanje gramatičkih kategorija

Kada su u pitanju titule, zvanja, zanimanja, položaji, javne funkcije, norma srpskog jezika propisuje da se u formalnoj, službenoj komunikaciji, ispisivanju svedočanstava, diploma, formalnim obraćanjima, koristi muški rod kao neutralan gramatički rod koji pokriva predstavnike obaju polova, podseća profesor Katarina Begović.

"Dakle, doktor nauka je bilo muškarac bilo žena, sekundarno je da li je muškarac ili žena, primarno je značenje titule koja korelira sa znanjem koje neka osoba ima", objašnjava Begović.

Ona dodaje da pobornici rodno osetljivog jezika polaze kao od aksioma od tvrdnje da muški gramatički rod u jeziku nije neutralan, što je lingvistička neistina.

"Polazi se od pretpostavke da žene treba učiniti vidljivijim na višim položajima i funkcijama i da se tako borimo protiv neravnopravnosti. Ali, u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti uopšte se ne radi više o položaju žena u društvu, jer bi se inače zvao Zakonom o ravnopravnosti polova, već se zapravo radi ne samo o polu, već i o rodnim ulogama", kaže Begović.

Uz to, ni srpski Ustav ne poznaje termin rod, već samo pol, dodaje ona, i ističe da termin rod u srpskom jeziku mi ne koristimo kako se on koristi danas kao prevod s engleskog džender ili rodna uloga.

A upravo ga tako koriste pobornici rodno osetljivog jezika. Oni sebi daju za pravo da menjaju prirodu jedne gramatičke kategorije, tj. imeničkog gramatičkog roda, ističe Viktor Savić.

"Kada se govori da se gradi određeni femininativ to uopšte ne znači femininativ u klasičnoj feminističkoj teoriji koja nalazi svoj izraz i u jeziku i prevaziđena je, nego je to samo jedan od vidova rodnog oslovljavanja u okviru mlađe džender-ideologije. To nije oznaka za ženu nego je oznaka za onog koji pripada ženskom rodu kao dženderu", napominje Savić.

I navodi primer: kada kažemo vozačica kamiona, pored vozača kamiona, to nije samo žena koja vozi nego i muškarac koji se izjašnjava kao žena što vozi. Pri čemu nikome ne uskraćujemo pravo na to, naprotiv, ali treba jasno reći o čemu se radi, bez sakrivanja iza "igre reči" i pretnje pravnim nasiljem prema onima koji se ne budu povinovali zakonu, naglašava Savić.

"Oni se bave čipovanjem reči u srpskom jeziku i čipujući ih ubacuju džender, rod koji požele. Od normalnih reči stvaraju parove reči, a sutra to više neće biti ni parovi nego kompleti, onoliko koliko ima džendera-rodova", kaže Savić.

Sintaksa i kćitaksa: Rušenje konstrukcije rečenice

Uvođenjem paralelnih formi koje se preporučuju u priručnicima za upotrebu rodno osetljivog jezika, a koje uglavnom nisu ni pisali naročiti specijalisti iz odgovarajućih oblasti srpske lingvistike, narušava se semantička prohodnost rečenice, stil, izraz, postoje problemi u kongruenciji, ukazuje Katarina Begović.

Patrijarh Porfirije: Kultura ne sme da cepa društvo, a Zakon o rodnoj ravnopravnosti to čini

Matica srpska u svom saopštenju iz 2021. godine navodi primer kako bi izgledao samo jedan kratki odeljak iz udžbenika preoblikovan po zakonski obaveznom rodno osetljivom jeziku.

"Starosedeoci/starosedelice Amerike su Indijanci/Indijanke i Eskimi/Eskimke (Inuiti/Inuićanke). Oni/one pripadaju žutoj rasi. Preci/pretkinje Indijanaca/Indijanki doselili/doselile su se iz Azije. … Indijanci/Indijanke su se proširili/proširile i naselili/naselile američki kontinent sve do Ognjene zemlje na jugu".

Ovakve naporedne konstrukcije koje ni u jednom prirodnom jeziku na takav način ne postoje sukobljavaju se i sa jednim od osnovnih lingvističkih načela: načelom jezičke ekonomije, ukazuje Viktor Savić.

"Ako fokus ne može da vam se održi na smislu nego na praćenju difuzne gramatičke strukture, vi niste u stanju ni da pročitate ni da razumete tekst", kaže Savić. 

Osim toga, fabrikovanjem mnoštva novih reči, što je do sada nepoznata praksa u standardnom srpskom jeziku, ugrožava se jedna od osnovnih funkcija standardnog jezika: da obezbedi stabilnost jednog društva.

"Kada vi standardni jezik bombardujete hiljadama novih reči narušava se osećaj jezičke stabilnosti. Svako individualno više ne zna da li govori kako treba i piše kako treba. To je fenomen destrukcije jednog društva", ističe Savić.

Kapetanice ne budi kapetan: Menjanje značenja reči

Čak i kad bi tzv. femininativi označavali žene, a ne izjašnjene žene, opet bi bio problem zato što se na taj način menja priroda postojećih reči u srpskom jeziku, napominje Viktor Savić.

"Kad imate psihologa i analognu njemu psihološkinju, automatski psiholog više ne označava onog koji se bavi psihologijom nego samo muškarca koji se bavi psihologijom, a to je suženje značenja te reči", kaže Savić.

Ako imamo dva zvanja, psihologa i psihološkinju postavlja se onda pitanje da li se oni bave istim poslom, i ako se bave istim poslom za koji hoće da budu podjednako plaćeni, zašto se onda za njihov posao koriste dve reči.

Ili: u čemu je specifičnost posla psihologa kada ga obavlja žena?