Dušan Dostanić sa Instituta za političke studije kaže da bez obzira na političku, ekonomsku i identitetsku krizu, vlada u Nemačkoj ostaje na atlantističkom kursu i privržena dosadašnjoj spoljnoj politici, te da u tom smislu ne bi trebalo očekivati promene u pogledu Kosova i Metohije.
On dodaje i da će Nemačka insistirati na ispunjavanju francusko-nemačkog plana, jer je jedan od pokrovitelja nezavisnosti Kosova.
Dostanić za "Kosovo onlajn" objašnjava da se i na primeru Ukrajine vidi da aktuelna nemačka vlada ostaje privržena dosadašnjoj spoljnoj politici.
"Ta stvar sa Ukrajinom se takođe može posmatrati u kontekstu ovih protesta poljoprivrednika, zato što poljoprivrednici koji se žale na subvencije koje su im oduzete, s pravom kažu 'kako to da nema novca za subvencije poljoprivrednicima, a ima novca na primer za pomoć Ukrajini i državi koja je u ratu. Onda se opet postavlja pitanje šta je smisao ili cilj, šta je funkcija državne vlasti - da li da brine o svojim građanima i o blagostanju svojih građana ili da rešava konflikte po svetu i pomaže države tamo gde misli da neke stvari nisu kako treba? U svakom slučaju, u Ukrajini se vidi da ova vlada ostaje privržena dosadašnjoj spoljnoj politici i u tom smislu čini se da ni u pogledu Kosova ne bi trebalo očekivati nekakve promene sa ovom sadašnjom vladom", navodi.
Prema njegovim rečima, Zeleni koji sa Analenom Berbok trenutno vode nemačku spoljnu politiku, su čvrsto i mnogo radikalnije na atlantističkom kursu nego što je bio slučaj sa bivšom kancelarkom Angelom Merkel, ali ponavlja da se u glavnim crtama teško može govoriti o nekakvoj promeni politike.
"Promene u odnosu na politiku Angele Merkel nisu baš tako drastične. U doba vladavine Angele Merkel desile su se sve te stvari oko KiM koje iz naše perspektive nisu baš tako pozitivne: priznanje nezavisnosti Kosova i angažman Nemačke u tom pogledu. I sa ovom novom vladom od pre dve godine stvari se nisu promenile, kurs se nije promenio, dakle, nemačko pokroviteljstvo nad tom tvorevinom u našoj južnoj pokrajini nije dobilo nekakav drugi oblik. Jedino o čemu se može sa pravom govoriti to je dalje zaoštravanje odnosa sa Srbijom, odnosno da ako su u vreme Angele Merkel možda još uvek postojale nekakve ograde, sada više tih ograda nema pod vođstvom Zelenih", ocenjuje Dostanić.
On podseća da su Nemci i ranije bili dosta angažovani po pitanju KiM, te da postoje knjige u kojima su razni autori tvrdili da je američka politika prema KiM još devedesetih godina bila uslovljena nemačkom politikom, "dakle da su Nemci od početka pokazivali prilično razumevanje za OVK i za terorističke aktivnosti koje su se krajem devedesetih tamo događale".
"Sada vidimo da su Nemci bili aktivni u davanju tog francusko-nemačkog plana, to svakako njih obavezuje i oni će insistirati da se taj plan ispuni, ali to je stvar koja je uslovljena time da su oni još od ranije priznali nezavisnost Kosova i da nemačka zvanična politika ovakva kakva je danas predstavlja jednog od pokrovitelja nezavisnosti Kosova i tu ne treba imati iluzije", kaže Dostanić.
Ipak, dodaje da iz opozicije u ovom trenutku stižu različiti glasovi.
"Razumevanje za srpski položaj, za srpski slučaj ne može da se nađe kod Zelenih ili kod socijaldemokrata ili kod liberala, dok se već kod Alternative za Nemačku čuju drugačiji tonovi. U Bundestagu je bilo reči o tome kakva je stvarna situacija na KiM, ili se ukazivalo da jedna vlada koja je toliko angažovana na slučaju Ukrajine i štiti suverenitet Ukrajine po svaku cenu, toliko da isporučuje oružje toj zemlji koja je u ratu, sa druge strane podržava secesiju srpske pokrajine i tu nema nade da će se angažovati na zaštiti suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije", zaključuje Dostanić.