Srbija i Balkan
Obnovljena Centralna kula na Starom sajmištu: Mesto stradanja Srba i Jevreja
Kada se oformi postavka, biće izloženi fotografije, dokumenta, lični predmeti stradalnika i dokazi o nacističkim zločinima
Rekonstrukcija, sanacija i adaptacija Centralne kule u okviru Memorijalnog centra "Staro sajmište" završena je u rekordnom roku, čime je obezbeđen izložbeni prostor za stalnu postavku, potvrdila je za "Novosti" dr Krinka Vidaković Petrov, direktorka ovog memorijala.
Na stalnoj postavci biće prezentovan istorijat Sajmišta počev od 1937. godine, kada je napravljena Kula i prostor predratnog velesajma, preko njegove transformacije u nacistički logor, sve do poratnog perioda, kada su barake korišćene za akcijaše, a preostale zgrade za umetničku koloniju.
U Centralnoj kuli koju je projektovao predratni arhitekta Aleksandar Sekulić, kada se oformi postavka, biće izloženi fotografije, dokumenta, lični predmeti stradalnika i dokazi o nacističkim zločinima.
"Memorijalni centar čini prve korake da Sajmište pretvori u ključni spomenik kulture Beograda i Srbije, u svetionik kulture sećanja, koju smo nepodnošljivo lako i dugo zapostavljali. Našli smo stare slike na kojima se vidi da je na vrhu jarbola zastava Kraljevine Jugoslavije. Shodno tome, postavili smo zastavu Srbije", istakla je direktorka Vidaković Petrov, te dodala da je urađen ogroman posao jer je daleko teže obnoviti trošnu i staru zgradu nego sazidati novu.
Zgrade nekadašnjeg logora na Sajmištu specifične su po tome što je to bio verovatno jedini novoizgrađeni prostor u Evropi korišćen za tako strašan kazamat. U ostalim zemljama za logore su korišćene kasarne i barake, dok je u našoj prestonici upotrebljen kompleks zgrada star jedva četiri godine i građen po najvišim standardima toga doba za Beogradski međunarodni sajam. Druga specifičnost je da Centralna kula ni u šestoaprilskom bombardovanju 1941, ni u onom savezničkom, za Uskrs 1944, nije oštećena. Jugoslovenski paviljoni oko nje su toliko uništeni da su posle rata morali da budu porušeni, dok su na Kuli samo popucala stakla.
U prvoj fazi, od decembra 1941. do maja 1942, kada je to bio Jevrejski logor Zemun, kroz njega je prošlo oko 6.500 Jevreja, najviše žena i dece, koji su gotovo svi ubijeni u gasnom kamionu (dušegupki), na putu do Jajinaca. Tada je u ovom logoru bilo zatočeno i 500 romskih žena i dece. U drugoj fazi, od maja 1942. do kraja jula 1944, kroz tranzitni, tj. Prohodni logor, koji je to najmanje bio, a mnogo više logor smrti, prošlo je 31.000 zatočenika, najviše Srba iz NDH. Bilo je i zarobljenih partizana, ali i četnika. U ovoj fazi, ubijeno je oko 11.000 ljudi iscrpljivanjem, streljanjem, vešanjem, batinanjem, uskraćivanjem hrane, vode i usled bolesti i epidemija. Ukupno je usmrćeno oko 17.000 muškaraca, žena i dece.
"Najčešće su ovde smeštani civili sa Kozare ili iz Jasenovca, koje su ustaše slale na Sajmište. Nemci su tražili mladu radnu snagu, koju će deportovati u logore za prisilni rad. Oko 4.000 njih poslato je na prinudni rad u Norvešku, a samo 1.000 je preživelo. Posle kapitulacije Italije, Nemci preuzimaju određene italijanske teritorije, uključujući Kosovo i Metohiju. SS Skenderbeg divizija, sastavljena od lokalnih Albanaca, dobija zadatak da pohapsi Jevreje s Kosova i deportuje i njih na Sajmište. Nakon tri nedelje, ovi nesrećni ljudi deportovani su dalje, u Bergen-Belsen, gde su mnogi ubijeni", zaključuje Krinka Vidaković Petrov.
