Najava da su Evropska komisija i Evropska služba za spoljnu akciju i zvanično pokrenule proceduru da se u poglavlje 35 pregovaračkog okvira Srbije na putu ka EU ubaci i sporazum iz Ohrida, mogla bi da dovede do toga da se pitanje rešavanja statusa Kosova i Metohije direktno veže sa prijemom naše zemlje u "evropsku porodicu", odnosno da Srbija bez davanja ulaznice Prištini za Ujedinjene nacije ne bi mogla da postane član EU, pišu "Večernje novosti".
Ohridski dokument, koji predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije želeo da potpiše, između ostalog podrazumeva da se Beograd ne protivi članstvu KiM u međunarodnim institucijama, među kojima su i Ujedinjene nacije.
Državni vrh je jasno rekao da smo uvek za razgovor, ali da postoje "crvene linije", tačnije da nema stolice za Prištinu u UN, niti priznavanja južne srpske pokrajine.
Hoće li Srbija biti stavljena pred izbor "Kosovo ili EU", zavisiće od Saveta Evropske unije koji donosi konačnu odluku i to konsenzusom.
Prema nezvaničnim informacijama Mađarska, iako je priznala tzv. Kosovo, protivi se ovakvom uslovljavanju. Glasaju i pet zemalja koje nisu priznale lažnu državu: Španija, Kipar, Grčka, Slovačka i Rumunija.
Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, a povodom predloga da obaveze iz Ohridskog sporazuma budu sastavni deo procesa pregovora, istakao je da je Srbija spremna da ide u pravcu kompromisnog rešenja za KiM, pre svega da bi sačuvala svoj narod i da teži politici mira i stabilnosti, ali da je Priština ta koja ne želi dijalog.
Prema rečima nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Živadina Jovanovića, EU nema mandat Saveta bezbednosti UN za rešavanje pitanja statusa, najmanje za nametanje uslova, rokova i rešenja, kršenjem međunarodnog prava i pravno obavezujućih odluka SB.
"EU i svaka njena članica pojedinačno imaju obavezu da svojim aktima i zahtevima prema Srbiji poštuju Rezoluciju 1244 kao imperativnu, međunarodnopravnu odluku. Srbija nema obavezu da prihvata ili učestvuje u bilo kojim aktima koji nisu u skladu sa Poveljom UN, 1244 ili našim Ustavom. Treba da delujemo oslonjeni na međunarodno pravo, važeće odluke i prijateljske zemlje koje predstavljaju većinu sveta", rekao je on.
Docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić kaže da, ako se izmene Poglavlja 35 odobre, to će značiti da su se oko toga saglasile sve članice, uključujući pet zemalja koje ne priznaju nezavisnost Kosova.
"Za Srbiju je ključni problem ukoliko u pregovarački okvir uđe obaveza da neće sprečavati članstvo tzv. Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Nerealno je da će Srbija to prihvatiti, što posledično može značiti trajni zastoj u evrointegracijama", naveo je Surlić za Tanjug.
"Ovakva odluka Brisela dovela bi u pitanje i svrsishodnost dijaloga", dodao je on.