Evropski parlament je objavio nacrt najavljene rezolucije o izborima u Srbiji u kojem se navodi da su izvori "tehnički dobro vođeni", ali da su u "kampanji dominirali" predsednik Srbije i vladajuća partija, što je stvorilo "nepravedne uslove".
U nacrtu rezolucije, objavljenom na sajtu Evropskog parlamenta, u preambuli je saopšteno da su u obzir uzeli ranije rezolucije o Srbiji, saopštenja i preliminarne zaključke ODIHR-a i Međunarodne posmatračke misije na izborima održanim 17. decembra, kao i izjavu izvestioca EP za Srbiju Aleksandra Bilčika od 19. decembra.
U rezoluciji piše da je međunarodna posmatračka misija u preliminarnom zaključku saopštila da su izbori "tehnički dobro vođeni i da je bio ponuđen izbor političkih alternativa", ali se navodi da je "u kampanji dominiralo presudno učešće predsednika (Aleksandra Vučića) koje je, zajedno sa sistemskim prednostima vladajuće partije (SNS) stvorilo nepravedne uslove".
Navodi se i da su tokom kampanje "poštovane osnovne slobode", ona je bila obeležena "opštom retorikom, medijskom pristrasnošću, pritiskom na zaposlene u javnom sektoru i zloupotrebom državnih resursa".
U rezoluciji piše i da je, iako su izbori sveukupno sprovedeni "glatko", izborni dan bio obeležen "mnogim proceduralnim nedostacima, uključujući nedoslednu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i prebrojavanja, česte slučajeve prenatrpanosti, kršenja tajnosti glasanja i brojne slučajeve grupnog glasanja".
Navodi se i da su birački spiskovi ažurirani putem jedinstvenog biračkog spiska, kao i da je konačan broj birača iznosio 6.500.666 - iako "postoje navodi da su brojni preminuli birači ostali u spisku".
U Rezoluciji se navodi da je "zakonski okvir za sprovođenje izbora u Srbiji zadovoljavajuć", kao i da su nedavni amandmani uključili preporuke OEBS/ODIHR-a i Venecijanske komisije. Ipak, navodi se da je "potrebno rešiti još neke probleme, kao što su zloupotreba državnih resursa i zaštita glasača od ucena i pritisaka".
U tekstu piše i da, iako su 43 odsto kandidata na parlamentarnim izborima bile žene, one i dalje nisu dovoljno zastupljene na državnim funkcijama.
Citira se i stalni izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik, koji je naveo da je parlamentarna delegacija posmatrača "primetila da su izbori dobro sprovedeni i dobro vođeni. Ima nekih nepravilnosti kada su u pitanju prijave koje smo dobijali iz mesta koja smo posetili o dovođenju dodatnih birača, ali nije reč o velikom broju birača", kao i da "nije bilo tenzija oko birača sa Kosova i Metohije koji su došli u centralnu Srbiju da glasaju".
Navodi se i da je koalicija "Srbija protiv nasilja" uložila žalbe na rezultate izbora, dovela u pitanje proceduralnu validnost na izborima u Beogradu i optužila vlast da je dovela 40.000 glasača iz Republike Srpske da glasaju na njima.
Kako je EP reagovao?
Rezolucija "prima na znanje rezultate parlamentarnih izbora 17. decembra 2023. u Srbiji" i "žali zbog činjenice da su brojni značajni nedostaci negativno doprineli izbornom procesu i zbog zloupotrebe institucija i medija od strane zvaničnika da bi stekli nepravednu prednost".
Žaljenje se izražava i zbog "agresivne predizborne retorike, pristrasnosti u medijima, pritiska na zaposlene u javnom sektoru i zloupotrebe javnih resursa, kao i zastrašivanja i uznemiravanja građanskih aktivista, LGBTI i drugih zaštitnika ljudskih prava i novinara".
U Rezoluciji se izražava žaljenje i zbog "nedovoljne političke volje nacionalnih vlasti da se pozabave ključnim problematičnim aspektima izbornog procesa", a te organe poziva "da na transparentan način reaguju na sve verodostojne izveštaje o široko rasprostranjenim nepravilnostima, uključujući navode u vezi sa lokalnim izborima u Beogradu i drugim opštinama".
Navodi se da se iščekuje konačni izveštaj OEBS/ODIHR-a i njihove preporuke za sledeće izbore, a Srbija se poziva da ih usvoji što je pre moguće.
U Rezoluciji se "podstiču srpske vlasti da obezbede da nezavisne i nadzorne institucije zemlje, posebno Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i Agencija za sprečavanje korupcije, igraju proaktivnu ulogu u stvaranju uslova za fer izbore".
Podseća se i da je "napredak u procesu evrointegracijama povezan sa rezultatima sprovođenja reformi", kao i da zavisi od dalje usklađenosti sa provizijama o vladavini prava, dobre uprave i zaptite osnovnih evropskih prava i vrednosti.
Rezolucijom se "pozivaju sve političke snage u Srbiji da se angažuju u konstruktivnom političkom dijalogu kako bi se obezbedilo pravilno funkcionisanje institucija zemlje, zaštitila sloboda izražavanja i da bi se unapredio izborni proces".
Srbija se poziva na poštovanje i implementaciju Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa "Kosova" i Srbije, odnosno Ohridskog sporazuma.
U rezoluciji se iskazuje snažna solidarnost sa srpskim narodom nakon dva masovna incidenta sa pucnjavom u maju 2023. godine.
Treba naglasiti da je reč o nacrtu rezolucije, te da će nesumnjivo biti amandmana i drugih izmena. To mi moglo objasniti činjenicu da je nacrt rezolucije neočekivano blag.