Tokom jučerašnjeg gostovanja u emisiji "Ćirilica" na televiziji "Hepi", predsednik Srbije Aleksandar Vučić je govorio o kritikama koje su u zapadnoj štampi poslednjih meseci upućene na račun njega i Srbije.
On je govorio o, kako navodi, hajci koja se vodi u medijima poput "Gardijana" i "Bilda", a poseban naglasak je stavio na tekst nemačkog novinara Mihaila Martensa u "Frankfurter aglemajne cajtungu".
"U 'Frankfurter algemajne cajtungu' danas kažu da je Vučić fasciniran onim što je Azerbejdžan uradio u Nagorno-Karabahu i da zato pojačava vojsku. Na čemu je to zasnovano? Ni na čemu", rekao je Vučić.
Predsednik Srbije je i ranije kritikovao pisanje tok nemačkog novinara, tvrdeći da do njegovih tekstova ne dolazi slučajno, već u ključnim trenucima, kao i da je reč o čoveku koji vrlo dobro poznaje prilike na Balkanu.
Šta piše u tekstu FAZ-a?
Martens piše da je Vučić na odluku SAD da Prištini isporuče 246 protivtenkovskih sistema "džavelin" reagovao najavom novog fonda od 186 miliona evra za kupovinu oružja od domaćih proizvođača, uključujući artiljeriju, antidron sisteme i helikoptere.
On navodi da bi izjave predsednika Srbije, koji je "zaljubljen u statistike", trebalo uzimati sa rezervom, ali da se njegov "entuzijazam" za naoružavanje ne sme potceniti.
"Pored velikih porudžbina za domaće proizvođače oružja, koje su proizašle iz visokoefikasne jugoslovenske industrije naoružanja i koji su odavno počeli da izvoze svoje proizvode u Afriku i Aziju, Srbija kreće i u međunarodnu nabavku", piše Martens i podseća da Srbija kupuje kineske dronove i PVO sisteme.
Nemački novinar podseća da je Srbija poslednjih godina u odbranu uložila više novca od svih ostalih zemalja Zapadnog Balkana zajedno, odnosno oko 2,9 milijardi evra od kada je Vučić prvi put postao premijer 2014. godine.
Zašto Vučić pominje Azerbejdžan?
Martens zapaža i promenu retorike kod srpskog predsednika, koji je "nakon što je Azerbejdžan prošle godine zauzeo Nagorno-Karabah u više navrata pomenuo Baku kao uzor i izrazio simpatije prema azerbejdžanskom diktatoru Ilhamu Alijevu".
On navodi i da "nacionalisti u Beogradu već dugo pričaju o tome", priželjkujući pobedu Rusije u Ukrajini i Trampa na izborima u Americi. Martens citira i nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, koji je rekao da su "mnogi u svetu mislili da je sukob Jermenije i Azerbejdžana gotov, ali da se sve ubrzo promenilo", kao i da KiM nisu večno izgubljeni zato što se međunarodne okolnosti menjaju.
U tekstu se navodi i da je konvencionalni rat između Srbije i "Kosova" malo verovatan, što je "potvrdio i načelnik generalštaba VS general Milan Mojsilović". Dodaje se da nijedna strana nema kapaciteta za sukob većih razmera, kao i da trupe KFOR-a na KiM deluju kao sila odvraćanja.
Ričard Grenel - Trampov i Vučićev čovek
Martens navodi da Srbija ima prijatelja u Vašingtonu, poput članice Predstavničkog doma Klaudije Tini koja je deo grupe republikanaca koji žele da spreče isporuku "džavelina" Prištini.
Ona je odluku o isporuci tih sistema nazvala "pogrešnom i opasnom", dodajući da će ona samo doliti ulje na vatru i da se od nje mora odustati.
Nemački novinar navodi da je najveći zastupnik Srbije u Vašingtonu ipak nekadašnji ambasador SAD u Nemačkoj Ričard Grenel, koji redovno šalje "provučićevske" poruke.
U tekstu se citira i saradnica Međunarodnog instituta za izučavanje mira u Stokholmu Katarina Đokić, koja navodi da ne bi trebalo očekivati konvencionalni sukob Srbije i "Kosova".
"Ono što je realnija pretnja za Prištinu su napadi paravojnih formacija i ilegalnih struktura koje uživaju podršku Beograda. To smo zapravo već videli tokom 2023. godine", rekla je ona, misleći na incident u Banjskoj.
Zašto su značajne srpske "kobre"
Martens ističe i da predsednik Vučić sve češće govori o pripadnicima specijalne jedinice "kobre", koje je takođe povezao sa Azerbejdžanom i zauzimanjem Nagorno-Karabaha.
"Kada (Vučić) drži lekcije o uspesima Azerbejdžana, on ne stavlja naglasak na dronove, već na azerbejdžanske specijalne jedinice koje su odigrale presudnu ulogu na Kavkazu", piše nemački novinar i dodaje da "pojedini posmatrači sumnjaju da bi, ako Srbija pokuša da zauzme sever Kosova, to neće biti sa regularnim, već sa specijalnim jedinicama".
Ipak, on dodaje da problem za Beograd predstavlja nedostatak ljudstva, kao i da se na konkursu za "kobre" prijavio mali broj kandidata, pozivajući se na neimenovanog posmatrača u Beogradu.
Martens zaključuje da pitanje rata i mira na Balkanu zavisi pre svega od Vašingtona, ali da se mnogi pribojavaju da se "američkom miru" bliži kraj - pogotovo ako Donald Tramp ponovo postane predsednik SAD.
On dodaje i da je Vučić uspeo da kupi američku naklonost "izvozom municije u Ukrajinu", što srpski predsednik negira "zbog proruskog raspoloženja u zemlji". Martens za kraj ponovo citira neimenovanog stručnjaka iz Beograda koji tvrdi da se srpska municija u Ukrajini pokazala kao "preciznija od bugarske".
"Srpska municija se i dalje koristi protiv Rusije na bojnim poljima u Ukrajini, a ne na Balkanu. Da li će tako ostati sada je mnogo manje izvesno nego pre nekoliko godina", zaključuje on.