Drugi nacrt rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji: Kako su RT Balkan i Sputnjik uticali na izbore
Evropski parlament je, nakon neočekivano blage prve verzije rezolucije o izborima u Srbiji, objavio i drugi, oštriji nacrt, u kojem se RT Balkan i Sputnjik direktno optužuju za "širenje dezinformacija" tokom izborne kampanje.
U rezoluciji se navodi da je "većina medija (u Srbiji) pod jakim uticajem vlade", te da ima malo medijskog prostora za opozicione partije i pored promena zakona. Navodi se i da su "ruski mediji Sputnjik i Raša tudej Balkan aktivno doprineli širenju dezinformacija o opozicionim kandidatima".
U drugom nacrtu se eksplicitno poziva na "međunarodnu istragu" navodnih neregularnosti tokom izbornog procesa, kao i na obustavu daljeg napretka u evrointegracijama.
Evropski parlament je ranije danas objavio prvi nacrt rezolucije, koji je bio znatno blaži od druge, revidirane verzije.
U novoj verziji se navodi da su tela za nadzor elektronskih medija bila "neefikasna u sprečavanju kršenja pravila" tokom izbornog perioda, kao i da je izborni dan bio obeležen "mnogim proceduralnim nedostacima, uključujući nedoslednu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i prebrojavanja, česte slučajeve prenatrpanosti, kršenja tajnosti glasanja i brojne slučajeve grupnog glasanja".
Takođe je dodato i da je "bilo verodostojnih tvrdnji o migraciji i prevozu birača autobusima tokom lokalnih izbora kako bi se povećala podrška vladajućoj stanci, podršku vladajućoj stranci, posebno u Beogradu".
Navodi se i da su nakon izbora organizovani protesti, da su opozicioni lideri poput Marinike Tepić štrajkovali glađu te da je tokom protesta u decembru "policija koristila prekomernu silu, prebijala demonstrante i privela oko 30 studenata".
"Jedan od tužilaca koji je tražio pritvor do 30 dana za studente i tereti ih za krivično delo nasilničko ponašanje i podstrekavanje na nasilničku promenu ustavnog poretka je isti tužilac koji je Milana Radoičića pustio iz pritvora u roku od 24 sata nakon napada u Banjskoj na severu Kosova", takođe se navodi u rezoluciji.
U rezoluciji se tvrdi i da su "nezavisne srpske organizacije koje su ukazale na nepravilnosti" bile meta napada vlade, kao i da srpske institucije nisu reagovale na njihove dokaze o "izbornoj prevari".
Navodi se i da su predsednik Srbije i ruski mediji tvrdili da su se "druge države mešale u izborni proces u Srbiji na brutalne načine", ali da nisu izneli dokaze za te tvrdnje. Podseća se i da se premijerka Ana Brnabić zahvalila ruskim obaveštajnim službama na informacijama o najavljenim akcijama opozicije.
Predsednik Srbije se optužuje i da je "nepravedno ocrnio članove Evropskog parlamenta i druge članove međunarodne posmatračke misije", a navodi se i da je od njegovog dolaska na vlast zabeležena "erozija slobode medija u Srbiji, koju karakterišu fizički napadi na novinare".
EP iskazuje "ozbiljnu zabrinutost"
Evroparlamentarci u predlogu rezolucije "izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog ukupnog izbornog okruženja i mnogih nepravilnosti koje je OEBS/ODIHR prijavio i identifikovao u svom preliminarnom izveštaju, koji su bili daleko ispod očekivanih standarda za zemlju kandidata za članstvo u EU", a srpske vlasti se "podsećaju da je pravilno funkcionisanje demokratskih institucija Srbije u srži procesa pridruživanja Srbije EU i metodologije pristupanja EU".
U rezoluciji se eksplicitno poziva na "međunarodnu istragu" neregularnosti koju bi sproveli cenjeni međunarodni stručnjaci i intuicije, a navodi se i da nepravilnosti "izlaze iz okvira izveštaja OEBS-ODHIR-a".
Evroposlanici su zabrinuti i zbog toga što "neke izborne neregularnosti predstavljaju povredu srpskog zakona i Ustava", a evropske države se pozivaju da detaljno isprate sudske procese protiv učesnika protesta od 24. decembra 2023. godine.
U rezoluciji se naglašava da "ne treba preduzimati dalje korake u procesu pridruživanja Srbije EU dok ne dođe do značajnog poboljšanja izbornih uslova i rešavanja pravnih pitanja u vezi sa navodnim nepravilnostima", kao i da je neophodno doneti mere koje bi osigurale nezavisnost REM-a.
Srbija se poziva da usvoji preporuke OEBS/ODHIR-a i Venecijanske komisije, kao i da reformiše nezavisna tela koja bi trebalo da nagledaju izborni proces i spreče nepravilnosti.
U rezoluciji se osuđuju i "nepotkrepljene tvrdnje da su pojedine države članice EU organizovale proteste nakon izbora", a izražava se žaljenje što su oni iskorišćeni za "širenje antievropskih narativa u medijima bliskim vlasti".