Spomen-park Jajinci, gde su nacisti ubili najmanje 70.000 muškaraca, žena i dece, ponovo je mesto gde se divlja kolima. Spomen-područje koje čuva sećanje na Sremski front, gde su stradale hiljade onih koji su živote žrtvovali za slobodu, pretvoreno je u sankalište. To nisu izolovani slučajevi. Nije retkost da se spomenici skrnave i na Kalemegdanu, čak nekoliko puta mesečno, najčešće grafitima.
U Sekretarijatu za kulturu kažu da je za uništavanje, prljanje, skrnavljenje spomenika propisana kazna od 15.000 dinara.
U Muzeju žrtava genocida za RTS kažu da nikada niko nije kažnjen za skrnavljenje, a u MUP-u da za poslednji slučaj vožnje po spomen-parku Jajinci nisu dobili prijavu.
Tragovi automobilskih guma još se mogu videti u spomen-parku u Jajincima. Pre dve nedelje je, po ko zna koji put, bio poligon za bahate vozače.
"Mi ovakvim ponašanjem šaljemo jednu poruku, pre svega poruku nama samima, da smo nedostojni tih predaka koji su ovde i pobijeni i zakopani, ali i da se ne staramo o našim stratištima i da nam je kultura sećanja na zaista niskom nivou", kaže Bojan Arbutina iz Muzeja žrtava genocida.
Ističe da je Muzej već pokrenuo niz aktivnosti, kako bi se ta memorijal sačuvao.
"Poput fizičko-tehničkog obezbeđenja, gde će biti postavljene rampe kako vozila više ne bi mogla na ovaj memorijalni prostor. Zatim, biće instalirane kamere. Biće unajmljeno i obezbeđenje koje će se starati o njemu 24 časa", ističe Arbutina.
Iako je na tom mestu tokom Drugog svetskog rata streljano 80.000 Srba, Jevreja i Roma, pojedince to ne sprečava da na travnjaku prave roštilj, slave dečji rođendan, pa i da se sunčaju.
"Ta reč 'park' verovatno naše sugrađane asocira da je to parkovski prostor, da oni tu mogu da se ponašaju kao u regularnim parkovima i jedna od inicijativa Muzeja žrtava genocida biće da se preimenuje u Spomen-kompleks Jajinci, kako bismo i na taj način možda doprli do svesti sugrađana", kaže Arbutina.
Na Kalemegdanu će postaviti 67 kamera
Spomenici na Kalemegdanu skrnave se i po nekoliko puta mesečno, najčešće grafitima, a poslednji put su oštećeni u novembru prošle godine.
"Imajući u vidu da svi ovi spomenici datiraju iz vremena različitog istorijskog doba, to su jako osetljivi materijali i svi radovi moraju da se obavljaju jako stručno i precizno. Što se tiče grafita, moraju da se upotrebljavaju i neinvazivna sredstva kako ne bi došlo do dodatnog oštećenja", objašnjava Abela Lukovac iz JP "Beogradska tvrđava".
Na Kalemegdanu bi uskoro trebalo da počne da radi 67 kamera. To će doprineti boljoj zaštiti spomenika, ali i celog kulturno-istorijskog kompleksa.