Na KiM se ne sprovodi Zakon o upotrebi jezika, Srbima se uskraćuje pravo na maternji govor

Dok je poslednjih nedelja i meseci u žiži javnosti postojeći Zakon o rodnoj ravnopravnosti, pogotovo onaj deo o rodno osetljivom jeziku koji će od aprila biti u obaveznoj upotrebi, jedan drugi - Zakon o upotrebi jezika u južnoj srpskoj pokrajini ostao je potpuno u drugom planu, makar za Srbe koji na Kosovu i Metohiji sve češće nemaju pravo na upotrebu maternjeg jezika, jer im se ono uskraćuje u zabranjuje.

Novinar i književnik Živojin Rakočević naveo je da se na "Kosovu" savršeni prepisani evropski zakoni na svim nivoima ne primenjuju, te da je ista situacija i sa Zakonom o upotrebi jezika.

"Nikoga od nas ovde nema da se bar jednom nedeljno ne zapita 'smem li sada da kažem nešto na svom srpskom maternjem jeziku'. Ako izađete u bilo koju našu enklavu i sretnete nekog srednjoškolca, neko dete, i kažete mu jedno prosto i obično 'dobar dan', prođe nekoliko trenutaka neprirodnih dok vam ono ne uzvrati na 'dobar dan'. I šta se krije u tih nekoliko trenutaka? To dete proverava ko ste, to dete proverava da li sme da vam odgovori, to dete je naučilo instiktivni oprez u upotrebi svog maternjeg jezika", objašnjava Rakočević za "Kosovo onlajn".

Za kršenje zakona upućuje se na Vučitrn, Glogovac, Kačanik, u Prištinu...

"To je prosto jedna činjenica u kojoj je vaš maternji jezik, vaš srpski jezik, okidač za vašu nesreću i on je 25 godina posle sukoba alarm posle kog vi bivate izbačeni iz života", objašnjava on i nabraja različite primere diskriminacije od policajca koji očekuje da govorite albanski jezik i službenice koja vam spusti slušalicu, preko prevoda na albanizovani srpski jezik koji rade "neki poverenici za jezik", do sprovođenja ćutanja na javnim mestima sa većinski albanskim narodom. 

Advokat Jovana Filipović kaže da se zakon ne poštuje ni u institucijama koje donose zakone, a ni u onima koje ih sprovode poput sudova.

Ona ističe da često dolazi do kašnjenja i odlaganja ročišta zbog toga što se dokumenta ne prevode na srpski jezik ili se kasni sa prevodom.

"Mnoge stranke i ne znaju da imaju prava da traže prevod svojih odluka, već se služe samostalno prevodom. Da li je to putem gugla ili putem nekoga ko poznaje albanski jezik, snalaze se na svaki mogući način, ali to, naravno, nije u redu i ne bi trebalo tako da bude, već onako kako je to po slovu zakona - ukoliko se stranka obratila na jednom jeziku da i odgovor te institucije bude na tom istom jeziku", kaže Filipović.

Reagujući na tvrdnje premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da se Zakon poštuje na svim nivoima, novinar Vladimir Radomirović kaže da Kurti može da govori i izmišlja šta hoće za strane medije.

Novinar kaže da uskraćivanjem prava na upotrebu maternjeg jezika počinje progon svakog naroda.

"To je pokušaj nasilne asimilacije Srba da oni postanu nekakvi Kosovari, da nemaju svoj identitet i strašno je što međunarodna zajednica i zapadne organizacije koje se bave ljudskim pravima ne reaguju na to pitanje. Sudbina Srba je veoma teška. Mislim da i Srbija i svi naši partneri koje imamo moraju da podignu glas i da spasu ono što se može spasti u ovom trenutku", zaključio je sagovornik "Kosovo onlajna".