Srbija i Balkan
Dodik u kolumni: Stranci nemaju pravo da se mešaju u unutrašnje poslove suverenih država
Svi narodi imaju pravo da odrede svoj politički status, potpuno slobodni i bez stranog mešanja, i da nastave svoj privredni, društveni i kulturni razvoj, a svaka je država dužna da poštuje ovo pravo saglasno odredbama Povelje UN, istakao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik u svojoj kolumni
Dejtonski sporazum ili Opšti okvirni sporazum za mir u BiH, kako je njegov zvanični naziv, jedan je od najvažnijih dokumenata međunarodnog prava nastalih nakon Drugog svetskog rata.
Pored tog opšteg i okvirnog sporazuma, on sadrži i 11 aneksa kojima su potpisnici – Republika Srpska i Federacija BiH, sporazumno i detaljno razradili uslove za ostvarivanje mirnog rešenja nakon građanskog rata u BiH.
Svakako je najvažniji Aneks 4 pod nazivom "Ustav BiH" koji je ustanovio ustavnopravnu strukturu državne zajednice kojom su Republika Srpska i Federacija BiH (s)tvorili posleratnu "Bosnu i Hercegovinu", bez bilo kakvih odrednica njenog državnog određenja i uređenja.
Dakle, dejtonska BiH nije ni republika, ni federacija (što ne može ni biti, jer u svom sastavu već ima federaciju), ni savezna država, ni bilo šta drugo što postoji u ustavnopravnoj praksi. Najbliža je konfederaciji, s obzirom na vrlo mali broj tačno nabrojanih državnih nadležnosti koje su dva entiteta preneli na nivo "Bosne i Hercegovine", naveo je, između ostalog, Dodik.
Oni time imaju status državotvornih entiteta ali su zadržali ogromnu većinu državnih nadležnosti, sve one koji Ustavom BiH nisu izričito određeni kao nadležnosti "Bosne i Hercegovine".
Međunarodno pravo temelj BiH
Nastanak i konstrukcija posleratne "Bosne i Hercegovine" se temelji na međunarodnom pravu.
S obzirom da je Povelja Ujedinjenih nacija najvažniji akt međunarodnog prava, treba poći od njenog zvaničnog, autentičnog tumačenja koje je utvrdila Generalna skupština Ujedinjenih nacija na svom 25. zasedanju održanom 24. oktobra 1970. usvojila Rezoluciju broj 2625 kojom donosi "Deklaraciju o načelima međunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji država u skladu s Poveljom Ujedinjenih nacija".
Ovu deklaraciju međunarodna sudska tela prihvataju kao autentično tumačenje Povelje UN.
Dakle, prema Deklaraciji, pod načelima međunarodnog prava opšte prirode nesumnjivo se podrazumevaju: načelo zabrane sile; načelo mirnog rešavanja međunarodnih sporova; načelo neintervencije; dužnost država da međusobno sarađuju u skladu sa Poveljom UN-a; načelo ravnopravnosti i samoopredjeljenja naroda; načelo suverene jednakosti država i načelo ispunjavanja prihvaćenih međunarodnih obaveza u dobroj veri.
Princip broj 1. Deklaracije obavezuje "da se država uzdržava u svim međunarodnim odnosima od pribegavanja pretnji ili upotrebe sile, bilo protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti svake države, bilo na svaki drugi način nesaglasan sa ciljevima Ujedinjenih nacija".
Milorad Dodik navodi da Povelja Ujedinjenih nacija ne deli narode na male i velike, niti države na male i velike. Jednakost i ravnopravnost i poštovanje suverenosti svake države, opšta su načela međunarodnog prava.
Kada je u pitanju princip neintervenisanja u poslove koji spadaju u unutrašnju nadležnost države, Deklaracija obavezuje: "Nijedna država ili grupa država nema pravo da interveniše, neposredno ili posredno, iz bilo kog razloga u unutrašnje ili spoljne poslove neke druge države", istakao je, između ostalog, predsednik Srpske.
Prema tome, ne samo oružana intervencija, već i svaki drugi oblik mešanja ili svaka druga pretnja, upereni protiv ličnosti (sankcije Dodiku, Cvijanovićevoj, Stevandiću, Viškoviću i drugima; montirani sudski procesi na osnovu nametnutih zakona Petriča, Ešdauna, Incka, a pogotovo Kristijana Šmita) države ili protiv njenih političkih, ekonomskih i kulturnih elemenata (rušenje sajtova organa RS, zaustavljanje projekata i sredstava po osnovu već ispunjenih reformi i ciljeva EU), suprotni su međunarodnom pravu.
Upotreba sile (prijetnja progonom – tužbama i zatvorom) u cilju lišavanja naroda njihovog nacionalnog identiteta (zabrana 9. januara kao Dana Republike, himne "Bože pravde" i grba RS), predstavlja kršenje njihovih neotuđivih prava i principa neintervencije, dodaje Dodik.
Princip broj 5. iz Deklaracije od 24. oktobra 1970. godine – o ravnopravnosti i samoopredjeljenju naroda, razrada je onoga što piše u Povelji UN i međunarodnim paktovima koji su sastavni deo Ustava BiH.
U Deklaraciji piše: "Svi NARODI imaju pravo da odrede svoj politički status, potpuno slobodni i bez stranog mešanja, i da nastave svoj privredni, društveni i kulturni razvoj, a svaka je država dužna da poštuje ovo pravo saglasno odredbama Povelje."
"Imajući u vidu da podvrgavanje NARODA stranom potčinjavanju (O'Brajenu, Kristijanu Šmitu, Majklu Marfiju, Johanu Satleru i drugim sarajevskim ambasadama), dominaciji ili eksploataciji, predstavlja kršenje ovog načela, kao i odricanje osnovnih ljudskih prava (suđenje po nametnutim odlukama stranaca, a ne po zakonima BiH), i da je u suprotnosti sa Poveljom UN", ističe između ostalog predsednik Srpske.
Raspad BiH po Milanu Kučanu
Pošto nije bilo dovoljno spremnosti, odlučnosti da se primenjuje ustavni sistem Jugoslavije, onda je to, naravno, samo po sebi dovelo do tog logičnog raspada koji je po meni bio neminovan, piše Dodik, dodajući da državne zajednice stvorene u nekim posebnim istorijskim uslovima moraju biti spremne da u trenutku kada se ti istorijski uslovi menjaju ponovo potvrde razlog svog zajedničkog življenja.
Procesi su otišli predaleko i bile su neophodne alternative. Bilo je potrebno razmišljati šta ako tu zemlju (Bosnu i Hercegovinu) više ne prepoznajemo kao našu, šta je onda? Mislim da je bilo logično da je onda alternativa samostalna država, zaključuje Dodik.
