Umesto trajnog brisanja opasne uredbe o ukidanju dinara, što zahtevaju Beograd i naši sunarodnici na KiM, ili odlaganja primene bar dok se ne razjasne sve dileme oko isplata, što javno traži međunarodna zajednica, Priština je posegla za novim trikom.
Tamošnja centralna banka ponudila je plan koji bi, po njihovim tvrdnjama, trebalo da ublaži efekte po srpsku zajednicu. Period do trajnog proterivanja srpske valute nazvali su tranzicionim, a sve će trajati najviše tri meseca.
S obzirom na to da su ovakav potez mnogi pročitali kao pomeranje roka za ukidanje dinara, guverner tzv. CBK Ahmet Ismailji juče je objavio:
"Centralna banka nije odložila rok za sprovođenje uredbe, niti je dala dodatni, niti je promenila svoju uredbu. Plan samo ublažava efekte na srpsku zajednicu, odnosno omogućava veći pristup finansijama i finansijskim uslugama."
Dok je srpski narod iz Pokrajine, sa velikog skupa u Kosovskoj Mitrovici, apelovao na međunarodnu zajednicu da spreči Prištinu da im ukidanjem dinara oduzme prihode iz centralne Srbije i da zaustavi podmuklu akciju proterivanja, u lažnoj državi je predstavljeno 10 tačaka, čija je jedina svrha da se javnosti zamažu oči.
Tako banka Aljbina Kurtija našem narodu "velikodušno" nudi besplatnu telefonsku liniju, imejl, kao i namenski Vajber broj za informisanje i žalbe. Smislili su, između ostalog, i da olakšaju otvaranje računa i konvertovanje dinara u evro, naročito u četiri opštine na severu KiM, a odriču se takse da bi se otvorilo više menjačnica. Planiraju da postave i nekoliko bankomata...
"Nama ništa ne znači prelazni period od tri meseca, želimo da dinar koji je prvi put iskovan 1214, u rudniku Novo Brdo, na Kosmetu, ostane platežno sredstvo za nas koji vekovima ovde živimo i koji ga koristimo. Jedostavno, hoćemo dinar, kao što je dosad bilo i po Rezoluciji 1244, po Ahtisarijevom planu i Briselskom sporazumu" , kaže za "Novosti" Dragiša Milović, potpredsednik Srpske liste.
On očekuje da se sve rešava kroz dijalog, i ističe da ne bi postojali problemi oko jednostranih poteza Prištine da je formirana Zajednica srpskih opština, a što je predviđeno sporazumima još pre 10 godina:
"Dijalog je u zastoju, a Kurti ignoriše sve što mu čak i zapadni mentori kažu. Nažalost, svedoci smo da zapadne sile, pre svega ambasadori Kvinte, tolerišu njegove poteze, a ta njihova mlaka retorika njemu očigledno ništa ne znači."
Povodom novog plana Prištine oko dinara oglasio se i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, koji je za Tanjug rekao da je stav Vašingtona jasan - ne može biti jednostranih poteza, jer će takvi potezi imati posledice:
"O tim pitanjima trebalo bi da se komunicira sa rokovima koji ne utiču na stanovništvo. Mi smo spremni da pomognemo u rešavanju problema, ali Beograd i Priština moraju da se vrate dijalogu i poštuju postojeće dogovore."
I njegov zemljak, ambasador SAD U Beogradu Kristofer Hil, rekao je da je američka vlada bila veoma jasna u pogledu zabrinutosti oko namere da se zabrani dinar na KiM i šta to znači za ljude koji tamo žive:
"Ne želim da ulazim u detalje onoga što se trenutno dešava na Kosovu, ali mora da dođe do poboljšanja u odnosima Beograda i Prištine, odnosno da se postigne normalizacija".
Ako se ima u vidu da 69.000 ljudi na KiM prima plate i penzije iz centralne Srbije, više od 2.400 studenata stipendije, više od 6.500 poljoprivrednih domaćinstava dobija subvencije, a više od 922 srpska privredna subjekta ima podršku iz budžeta Srbije, jasno je da oni neće moći da opstanu ako neko ukine dinar. Na ovo upozorava doskorašnji predsednik Odbora za KiM Milovan Drecun, koji kaže da je ključna reakcija zapadnih zemalja koje imaju kontrolu na KiM:
"Te države su rekle da Kurti ima prava da donosi ovakvu odluku, ali da treba da prolongira implementaciju, a to ne menja suštinu."