Srbija i Balkan
Hrvati "čerupaju" evropske fondove: Policija upala u Ministarstvo kulture po nalogu EU tužilaštva
Policija je upala u Ministarstvo kulture Hrvatske i u toku je pretres prostorija, računara i određenih osoba koje se povezuju sa štetom na račun evropskih fondova
Po nalogu Evropskog tužilaštva policija je upala u Ministarstvo kulture Hrvatske i u toku je pretres prostorija, računara i određenih osoba koje se povezuju sa štetom na račun evropskih fondova, preneli su hrvatski mediji.
Prema pisanju zagrebačkog "Jutarnjeg lista", pretres je usledio nakon što je Evropsko tužilaštvo pokrenulo postupak protiv čelnih ljudi Geodetskog fakulteta osumnjičenih za izvlačenje evropskih sredstava.
Kancelarija evropskog tužioca (EPPO) u Zagrebu oglasila se povodom upada i pretresa u Ministarstvu kulture Hrvatske porukom da se ove aktivnosti sprovode s ciljem prikupljanja dokaza protiv četiri hrvatska državljana za koje se sumnja da su zloupotrebom prouzrokovali štetu finansijskim interesima Evropske unije.
Naveli su da Kancelarija evropskog tužioca sprovodi hitne pretrese i istražne radnje zbog sumnje na korupciju i prevare sa subvencijama na Geodetskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu.
Aktivnosti se, kažu, sprovode s ciljem prikupljanja dokaza, koji se odnose na nekoliko hrvatskih državljana za koje se sumnja da su počinili krivična dela zloupotrebe položaja i ovlašćenja na štetu finansijskih interesa Evropske unije.
"Prikupljanje dokaza odvija se u nastavku istrage koju sprovodimo u saradnji s Nacionalnim policijskim Uredom za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminaliteta i Samostalnim sektorom za finansijske istrage Poreske uprave. O daljem postupanju u predmetnom slučaju javnost će biti blagovremeno obaveštena", naveli su iz Kancelarije evropskog tužioca.
Kako je pisao "Jutarnji list", po nalogu Evropskog tužilaštva, u januaru su kriminalistički istražitelji više puta posetili Ministarstvo kulture iz kojeg su oduzimali dokumentaciju u vezi sa projektima sa Geodetskim fakultetom, čiji su bivši rukovodioci dekan Almin Đapo i profesor Boško Pribičević, već bili osumnjičeni za povlačenje miliona evra iz fondova EU.
Proslava rođendana parama iz EU fonda
Ovo nije prvi slučaj u kojem se ispituje zloupotreba sredstava iz EU fondova u Hrvatskoj. Podsetimo, u decembru prošle godine su protiv bivše ministarke i bivše zaposlene u hrvatskom Ministarstvu regionalnog razvoja i fondova Evropske unije, pokrenute su istrage zbog zloupotrebe položaja i ovlašćenja.
Istraga je usledila nakon uviđaja sprovedenog u saradnji sa Nacionalnim policijskim Uredom za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminaliteta (PNUSKOK). kako je tada saopšteno iz Kancelarije evropskog javnog tužioca u Zagrebu, odgovornost bivše ministarke bila je da obezbedi zakonito trošenje sredstava Evropske unije i nacionalnih sredstava, kao i da postupci javne nabave koje sprovodi ovaj resor budu u skladu sa zakonom.
Uviđajem je, međutim, utvrđeno da je ministarka u periodu od maja 2017. do jula 2019. privatne troškove u ugostiteljskim objektima plaćala javnim novcem.
Kako je preneo HRT, postoji osnovana sumnja da je u najmanje devet navrata ministarka izdala naloge da se njeni privatni troškovi u ugostiteljskim objektima delom plate kao trošak reprezentacije u službene svrhe - iako za to nije bilo osnova, a delom uključe u troškove nabavke Uprave za strateško planiranje i koordinaciju EU fondova iz Operativnog programa Konkurentnost i kohezija.
Ovakvim plaćanjem privatnih troškova u ugostiteljskim objektima javnim sredstvima, bivša ministarka je stekla nepripadajuću imovinsku korist u iznosu od 9.732,35 evra na štetu finansijskih interesa EU (85 odsto) i Republike Hrvatske (15 odsto).
Takođe se sumnja da je bivša zaposlena u ovom resoru, koja je bila zadužena za organizaciju službenih aktivnosti u ime Uprave za strateško planiranje i koordinaciju EU fondova Ministarstva, proslavu rođendana bivše ministarke platila bespovratnim sredstvima iz Operativnog programa konkurentnost i kohezija.
Tako je, navodi se, najmanje 1.353,77 evra koje je ministarka potrošila u privatne svrhe došlo iz EU fondova (85 odsto) i državnog budžeta (15 odsto).
