Sabotaža u Ljubljani: Ugašena večna vatra u spomen na oslobodioce, "sinove Rusije i Sovjetskog Saveza"

Vest da je na glavnom ljubljanskom groblju Žale ugašena večna vatra koja je osvetljavala spomenik "sinovima Rusije i Sovjetskog Saveza" koji su u dva velika rata tokom 20. veka poginuli boreći se za slobodu Slovenaca od Austrougarske, a potom nacističke Nemačke, raspalila je strasti na slovenačkim društvenim mrežama.

"Sabotaža na Žalama?" – to je objašnjenje koji je Fejsbuk grupa "Slovenija protiv rusofobije" odmah ponudila svojim članovima, uz protest i podnošenje krivičnih prijava, kako gradskoj opštini Ljubljana (u čijoj je nadležnosti groblje Žale) tako i policiji, uz zahtev da večni oganj "odmah vrati u prvobitno stanje".

Vratimo se najpre u leto 2016. godine kada su krajem jula, polaganjem venca, predsednik Rusije Vladimir Putin i tadašnji slovenački predsednik Borut Pahor odali poštu palim ruskim i sovjetskim vojnicima i tako svečano otvorili novi spomenik na Žalama.

Naš izbor

Mokri snovi Ljubljane: Ako Putina uhapse, hoće li mu suditi Slovenka?

Prethodno su dva državnika prisustvovala tradicionalnoj svečanosti kod Ruske kapelice na planinskom vrhu Vršič (1.611 m) u Julijskim Alpima u spomen na tragičnu smrt ruskih ratnih zarobljenika koje je zasula snežna lavina dok su tokom Prvog svetskog rata u jezivim uslovima gradili najviši drumski prelaz koji povezuje Kranjsku Goru sa dolinom Trente. Drugi deo tadašnje posete ruskog predsednika Sloveniji održan je na centralnom groblju u slovenačkoj prestonici.

Dvojica predsednika su tada tokom kratke komemoracije svečano otvorila prvi zajednički spomenik ruskim i sovjetskim vojnicima van Rusije.

Monumentalni spomenik je tokom proteklih godina obasjavao večni plamen, sve dok šetači na "Putu sećanja i drugarstva" nisu u ponedeljak primetili da večna vatra više ne gori.

Građani su odmah posumnjali na sabotažu jer je na poprištu ostavljena cedulja na kojoj na engleskom piše "Navaljni heroj koji nikad ne umire".

Deo žitelja Ljubljane je takav vandalizam ponukao da zaključe da je to "posledica antiruske propagande kakve nije bilo protiv bilo kojeg drugog naroda, dok su mediji indiferentni prema genocidu nad Palesticima, bez ikakve osude Izraela i Netanjahua".

Uprava groblja se isprva zavila u muk, slovenačka policija takođe. Inače, podrška izgradnji spomenika palim ruskim vojnicima bila je iskazana na najvišem političkom nivou još u martu 2011. godine, kada su se tokom zvanične posete Sloveniji sastali tadašnji slovenački premijer Borut Pahor i tadašnji ruski premijer Vladimir Putin.

Realizaciju dogovora je preuzela mešovita međudržavna komisija koja je osnovana na temelju sporazuma između vlada Slovenije i Rusije o ratnim grobljima. Prvi zajednički sastanak projektne grupe za podizanje spomenika palim ruskim vojnicima održan je u maju 2015. godine u Ljubljani. Nakon intenzivnih razgovora i stručnih koordinacija, krajem januara 2015. godine određena je najpogodnija lokacija za podizanje spomenika na ljubljanskim Žalama, u krugu groblja.

Sukob u Ukrajini je u međuvremenu ohladio odnose službene Ljubljane sa Rusijom.

Vlada premijera Roberta Goloba sprovodi antirusku politiku koju je 2022. zacrtao prethodni premijer Janez Janša i, uprkos pozivima grupa građana koja upozorava da kultura povezuje ljude – odbija da ponovo otvori Ruski kulturni dom, zatvoren u vreme Janšine vlade.

Rusofobija koju hrane kako vladajući političari na čelu sa premijerom Golobom i ministarkom spoljnih poslova Tanjom Fajon, tako i slovenačka opozicija, sada je ugasila i svetlo – večni plamen na Žalama uz spomenik pomirenja koji čine osam stubova, od kojih četiri predstavljaju vojnike carske Rusije poginule u austrougarskom zarobljeništvu u vreme Prvog svetskog rata. Ostala četiri stuba simbolizuju vojnike Crvene armije koji su život izgubili u borbama na tlu današnje Slovenije tokom Drugog svetskog rata.

Stubovi predstavljaju osam godina, koliko su trajala oba rata, a na njima su uklesana imena preko 3.000 palih ruskih i sovjetskih vojnika. Na vrhu svakog stuba je bronzani ždral raširenih krila.

"Beli ždralovi smatraju se simbolom sovjetskih vojnika koji su poginuli u Drugom svetskom ratu. Na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza često su prikazani na spomenicima vezanim za period koji u Rusiji nazivaju Velikim otadžbinskim ratom. Na svakom stubu nalazi se i bronzani portret rode, simbola Prekmurja, gde je najveći broj crvenoarmejaca stradao tokom borbi sa vojnicima Sila osovine tokom oslobođenja Prekmurja u Drugom svetskom ratu", piše u publikaciji "Zgodovina na dlani" ("Istorija na dlanu").

Spomenik su od slovenačkog mermera isklesali ruski vajari, a finansiran je od strane donatora iz Rusije. Slovenija i posebno Ljubljana su u prošlosti bile ponosne što nisu sledile praksu država Istočne Evrope (Poljske, baltičkih država) gde su spomenici Crvenoj armiji meta vandala ili čak državnih institucija koje ih uništavaju.

Ali sva je prilika da skrnavljenje sovjetskih spomenika sada postaje praksa i u Sloveniji, iako nešto nade u bolju budućnost pruža današnje saopštenje uprave groblja Žale da će "uložiti napor da večni plamen ponovo gori".

U tom naporu su odlučni da im pomognu i pojedini ugledni stanovnici Ljubljane koji su za subotu 24. februar u 12 sati na Prešernovom trgu u centru slovenačke prestonice najavili "protest protiv cenzure u medijima i štetne rusofobije koja svet i Evropu vodi u propast".

Možda je i to razlog što su lokalna policija i uprava Žala danas požurili sa izjavama da za gašenje večne vatre nije kriva sabotaža ili vandalizam već "tehnička greška", uz obećanje da će ta biti brzo otklonjena. Da li među "tehničke greške" ubrajaju i parolu u "slavu" Navalnoga nisu saopštili, jer se tog "detalja" u svom obraćanju javnosti nisu ni dotakli.