Da kontakti sa nekadašnjim saradnicima nacista, i to odmah po okončanju Drugog svetskog rata, nisu bili strani Sjedinjenim Američkim Državama pokazuje i izveštaj Centralne obaveštajne agencije (CIA) o Albaniji iz 1950. godine.
U izveštaju sa kojeg je skinuta oznaka tajnosti, pominje se i Džafer Deva, jedan od saradnika nacista na okupiranom Kosovu i Metohiji, koji je ima zapaženu ulogu u osnivanju 21. SS divizije Skenderbeg koja je učestvovala u pogromu nad srpskim i jevrejskim stanovništvom na KiM.
Deva je bio ministar unutrašnjih poslova u vladi Albanije od oktobra 1943. do juna 1944, u vreme kada su nemačke snage ušle u ovu zemlju nakon italijanske okupacije i stvorile od nje praktično marionetsku državu. Nakon nemačkog poraza, Deva je pobegao u Austriju, a u vreme kada je CIA sastavljala svoj izveštaj živeo je u Egiptu, kako je i zabeleženo.
Za Devu se navodi da je najistaknutiji politički predstavnik Prizrenske lige, da je bio ministar policije u vreme nemačke okupacije, a opisuje se kao "nasilan čovek koji zahteva vojnu akciju protiv komunista". Glasine su, piše dalje u izveštaju, da Deva trenutno okuplja gerilske grupe sastavljene od Albanaca i Makedonaca. Opšte je mišljenje da je to njegov blef, procenjuje CIA, ali ono što je poznato jeste da je Deva "predlagao Amerikancima i Britancima da obezbede zalihe oružja".
Dalje se ne razmatra kako su prošle Devine ponude, ali ono što se o njemu zna jeste da je umro u San Francisku 1978. godine.
Prizrenska liga u izveštaju se opisuje kao politički ekstremno desna pro-italijanska stranka koja zastupa mišljenje da istorija i geografija blisko vezuju Italiju i Albaniju. Te bliske veze CIA opisuje i u delu izveštaja koji obrađuje događaje pre Drugog svetskog rata i fašističku okupaciju Albanije od 1939. do 1943. godine. Kako se navodi, u vreme albanskog kralja Zogua zemlja je živela od italijanskih kredita, a po dolasku Musolinija na vlast došlo je vreme za naplatu: monarhija je zbačena, a inače nestabilna albanska nezavisnost je nestala. Međutim, to nije značilo propast – naprotiv.
Najveća mana italijanskog režima bila je to što je bio strani, piše u izveštaju CIA, i navodi se da se radilo na izgradnji i razvoju, obezbeđivanju dovoljnih količina hrane za stanovništvo. "Ekonomski, Albanija je izrasla u omiljeno dete fašizma", piše u izveštaju američke obaveštajne agencije.
Albanija, međutim, nije prirasla za srce samo fašistima. Iz zapisa visokog nemačkog diplomate Hermana Nojbahera saznajemo da su i snage nacističke Nemačke 1943. godine naišle na topao prijem.
U svojoj knjizi "Specijalni zadatak Balkan 1940-1945" on piše da je upad nemačkih trupa u Albaniju dobro primljen, da je ovaj "ponosni brdski narod" sa simpatijama gledao na Nemce, ali i da je ljubav bila obostrana. Naime, Nojbaher navodi da je o formiranju "relativno suverene Albanije" pod budnim patronatom Nemaca izvestio Hitlera "koji je prema Albaniji, poslednjem romantičnom kraju Evrope, gajio velike simpatije" i koji je razvojem događaja u ovoj zemlji "bio veoma zadovoljan".
I Nojbaher pominje Džafera Devu, ali i progon Srba na KiM za koji kaže da je počeo odmah nakon italijanske okupacije 1941. godine. Sa gorkim tužbama i molbama, Nojbaheru se obratio Milan Nedić, a nemačkom diplomati je Deva obećao da će intervenisati kako bi progoni protiv Srba prestali.
"On je u tome imao uspeha. Pa ipak je od godine 1941. bilo urađeno mnogo zla", piše Nojbaher. Zanimljiv je i podatak koji beleži nemački diplomata da je Deva tokom celog Drugog svetskog rata zadržao srpsko državljanstvo.
Inače, Devu opisuje kao čoveka koji je nakon formiranja "nezavisne Albanije" pod nemačkom okupacijom krenuo sa svojim pristalicama sa Kosmeta pod parolom "terorom protiv terora", da je hteo komunistima da pokaže zube, "što je i učinio". Nojbaher navodi i da je Deva nakon odlaska nemačkih trupa želeo da ostane u zemlji i nastavi da vodi gerilski rat.
"Nemačka strana propustila je da mu pruži neophodnu tehničku opremu, pa mu nije preostalo drugo, nego da napusti svoj rodni kraj… u decembru 1944. stigao je u Beč. Ja sam ga pozdravio u Kicbilu, u Tirolu", piše Nojbaher.
Rodni kraj ga, međutim, nije zaboravio: prištinske vlasti vrlo su istrajne u svojoj nameri da kuću saradnika nacista u Južnoj Mitrovici obnove i pretvore u nekakvo kulturno središte. Njihov projekat podržali su i Program Ujedinjenih nacija za razvoj i Evropska unija, ali su se posle žestoke reakcije jevrejskih organizacija i srpskih institucija povukle iz projekta. Priština, međutim, nije odustala: prošle godine izdvojili su sredstva za obnovu iz sopstvenog budžeta.
Iz ova dva izvora, izveštaja CIA i Nojbaherove knjige, saznajemo da je u istim posleratnim godinama Devu kao starog znanca u Kicbilu pozdravljao visoki zvaničnik nacističke Nemačke, kao i da je bio u kontaktu sa Amerikancima i Britancima.
Na ideju o oslobađanju Albanije za koju je Deva tražio oružje "inostranim partnerima" s obe strane fronta, nisu bili gadljivi ni nacisti ni Amerikanci i Britanci. Sticajem istorijskih okolnosti, Džafer Deva je ostao razoružan - Amerikanci, konkretno, okrenuli su se drugim albanskim strankama u egzilu, koje su imale slične ideje o oslobođenju kao Deva, od kojih je oformljen "Komitet slobodna Albanija", dok su Nemci položili oružje.
A sve ih je, izgleda, spojila u godinama neposredno nakon Drugog svetskog rata borba protiv istog protivnika: komunista, koji su tih pedesetih godina 20. veka na vlasti u Albaniji, i Sovjetskog saveza, čijeg su se uticaja na Tiranu plašili.