Tokom današnjeg dana u zajedničkoj akciji pripadnika Bezbednosno-informativne agencije i VJT Jagodina, a u okviru dalje istrage i procesuiranja grupe lica koja su činila obaveštajnu mrežu koju je na prostoru naše zemlje formirao D. R. po nalogu obaveštajne agencije Albanije (ŠIŠ) i tzv. Obaveštajne agencije Kosova, uhapšen je još jedan član te špijunske grupe.
U pitanju je P. M. iz Jagodine, inače državljanin Republike Srbije, koji je uhapšen prilikom povratka iz inostranstva. Zbog sumnje da je izvršio krivično delo špijunaža određen mu je pritvor do 30 dana.
Kako se navodi uhapšeni je prikupljao podatke i dostavljao ih vođi ove špijunske grupe D. R. koji ih je dalje prosleđivao pripadnicima obaveštajne službe Albanije i tzv. Obaveštajnoj agenciji Kosova za šta su dobijali novčanu naknadu.
Ovo je samo još jedno u nizu hapšenja špijuna stranih službi, koje su srpske obaveštajne i bezbednosne službe izvršile u poslednja tri meseca, što je veliki uspeh za našu državu.
Od hrvatske ambasade do Bosilegrada
Sve je počelo 20. novembra proterivanjem prvog sekretara Ambasade Republike Hrvatske - Hrvoja Šnajdera, zbog špijunskih aktivnosti, konkretno vrbovanja ljudi za rad za hrvatsku službu. Ovim potezima Šnajder je prekršio Bečku konvenciju, koja reguliše diplomatsko konzularne odnose, i zbog čega je proglašen "personom non grata".
Tada je pokrenuta opsežna istraga o tome kako je Šnajder vrbovao domaće političare, novinare, aktiviste NVO i privrednike, kao i o tome da li je neko od njih uzimao novac za odavanje osetljivih informacija. Bivši hrvatski diplomata praćen je više od godinu dana, tokom čega je ustanovljeno da je izvlačio podatke o unutrašnjem stranačkom životu, izbornim šansama, kosovskom pitanju, odnosima sa Rusima i Kinezima, stanju u vojsci...
Nakon hrvatskih, na red su došli bugarski špijuni, pa je tako početkom decembra uhapšen rezervni oficir Vojske Srbije i radnik Centra za kulturu u Bosilegradu - Lj. G, takođe zbog sumnje o špijunaži.
Uhapšeni, državljanin Srbije, tereti se da je pripadnicima bugarske Državne agencije za nacionalnu sigurnost (DANS) otkrivao tajne podatke o VS, koji mogu da prouzrokuju štetne posledice za bezbednost, odbranu i vojne interese Srbije.
Glavni predmet interesovanja uhapšenog i njegovih nalogodavaca bile su detaljne informacije o brojnosti, kadrovskoj hijerarhiji i strukturi, rasporedu, naoružanju i opremi jedinica na jugu naše države, pre svega Četvrte brigade Vojske Srbije sa sedištem u Vranju.
Agent DANS-a je prikupljao detaljne informacije o pripadnicima srpskih službi bezbednosti iz pograničnog pojasa uz Bugarsku. Brojeve njihovih telefona, adrese i podatke o vozilima koje koriste prosleđivao je DANS-u. Struktura tih podataka ukazuje na nameru praćenja komunikacija i kretanja srpskih bezbednjaka, ali s obzirom na to da su tražena i mesta njihovog stanovanja, moguće je da su postojale i opasne ideje.
S obzirom na to da su ljudstvo i tehnika Četvrte brigade VS raspoređeni na teritoriji Vranja i Bujanovca, postoji osnovana sumnja i da je bugarska agentura trgovala tim podacima sa albanskim službama na KiM.
Pored toga, bugarske špijune je zanimalo raspoloženje naroda na jugu Srbije pred izbore, naročito u pograničnim opštinama sa manjinskim bugarskim i albanskim stanovništvom, zbog istorijskih pretenzija na ovaj deo naše zemlje.
Istragom je utvrđeno i da je Lj. G. imao čitavu agenturnu mrežu koja se pružala sve do konzulata Republike Bugarske u Nišu, a hapšenje bugarskog obaveštajca izazvalo je paniku u sedištu DANS-a, gde su pokrenuli proveru o tome kako je kompromitovana njihova mreža na jugoistoku Srbije, u koju su osim lokalnih političkih funkcionera bila uključena i vojna lica.
Albanska veza i inostrane organizacije
Kao što je već pomenuto, poslednji uhapšeni osumnjičen za špijunažu, deo je mreže ranije uhapšenog D. R. koji je 2022. postao saradnik Državne informativne službe Albanije (ŠIŠ), po čijim nalozima je delovao do hapšenja 12. januara.
Naime, D. R. je posredstvom ŠIŠ-a uspostavio kontakte i sa tzv. Obaveštajnom agencijom Kosova i radio na prikupljanju relevantnih političkih, bezbednosnih i ekonomskih podataka u našoj zemlji, koji su bili predmet interesovanja obaveštajne službe Albanije i tzv. Kosova.
U pitanju su podaci o pojedinim pripadnicima bezbednosnih službi Srbije i Srbima sa KiM, a po nalogu pomenutih službi D. R. je bio angažovan i tokom kriznih situacija na severu KiM, za vreme protesta i barikada. Takođe, u više navrata je tajno snimao pokrete srpskih snaga bezbednosti na području opštine Raška, pre svega jedinica Vojske Srbije.
Dvanaest dana nakon hapšenja D. R. uhapšen je još jedan pripadnik njegove mreže, A. D. iz Novog Pazara, koji je po njegovim nalozima prikupljao podatke i informacije od značaja za albanski ŠIŠ i tzv. OA Kosova.
Nakon hapšenja špijuna albanske službe, pripadnici BIA su 12. februara razbili još jednu špijunsku mrežu, koja je funkcionisala pod okriljem jedne inostrane organizacije. Uhapšeno je četiri osobe, inače državljana Srbije, od kojih su dve bile zaposlene u srpskoj kancelariji ove organizacije, dok su druge dve bile zaposlene u državnim organima Republike Srbije.
Kao i u prethodnim slučajevima svi uhapšeni bavili su se prikupljanjem informacija obaveštajnog karaktera, od kojih pojedine imaju status poverljivosti i tajnosti. Komunikaciju i razmenu prikupljenih podataka i informacija obavljali su preko zaštićenih/kriptovanih veza, a za dostavljene podatke ostvarivali su protivpravnu materijalnu korist.
Deo veće obaveštajne operacije NATO usmerene protiv Srbije
Sva uhapšena i proterana lica koja se sumnjiče za izvršavanje krivičnog dela špijunaža radili su za službe zemalja koje su članice NATO, stoga postoji velika verovatnoća da je reč o koordinisanim akcijama, koje su deo veće obaveštajne operacije.
Ovaj stav među prvima je izrazio penzionisani potpukovnik Kontraobaveštajne službe Ljuban Karan koji je još nakon hapšenja agenta bugarske službe izjavio da "NATO protiv Srbije vodi veliku obaveštajnu operaciju u kojoj su nacionalne službe susednih država samo podizvođači radova".
Karan je povodom najskorijeg hapšenja albanskog agenta za RT Balkan izjavio:
"Ono što je sigurno jeste da je uhapšeni bio deo albanske špijunske mreže koju je oformio albanski ŠIŠ, a ta služba ustupa svoje agente tzv. OA Kosova i tu nema sumnje."
Što se tiče moguće saradnje, naš sagovornik ocenio je da je opštepoznato da obaveštajne službe ovih država imaju međusobnu saradnju, a naročito hrvatska, albanska i "kosovska", kao i da su one deo veće strukture u okviru NATO.
"Isto tako je tačno da su ove službe ekspoziture velikih zapadnih službi, koje koordiniraju njihovim radom, kako ne bi za džabe duplirali neophodne kapacitete, zatim upravljaju njima i određuju težište njihovog rada", smatra Karan i dodaje:
"Tako se npr. hrvatska služba više bavi prikupljanjem informacija o unutrašnjim problemima, našim političarima, vlastima i radu partijskih struktura. Njihov cilj je da iskorišćavanjem ovih podataka podstaknu unutrašnje sukobe i nezadovoljstvo, izvedu narod na ulicu i u krajnjoj liniji izvrše prevrat".
Sa druge strane, bugarska, albanska i služba tzv Kosova orijentisane su na "obaveštajno istraživanje odbrambenih sposobnosti naše vojske, pri čemu je Albanija fokusirana na istraživanje prostora uz administrativnu liniju i u skladu sa tim organizuje svoje agente da prate kretanje Vojske Srbije i otkriju potencijalne ciljeve za tzv. KBS i službe, tj. oružane snage velikih sila koje mogu da ih ugroze", smatra on.
Kada je u pitanju agenturna mreža u sklopu internacionalne organizacije, Karan kaže da za sada nije poznato da li je ona povezana sa bilo kojom konkretnom službom ili državom, ali da tu opciju ne treba isključivati.
Penzionisani potpukovnik pohvaljuje rad naših službi, koje su u poslednja tri meseca razbile četiri špijunske mreže:
"Naše službe su postigle neverovatan uspeh, jer otkriti makar jednog špijuna je velika stvar i može se opisati kao događaj od svetskog značaja. Naše službe otkrila su četiri mreže i nakon toga nastavile dalje sa svojim radom što je nateralo strane agencije da preduzmu sve oštrije mere obezbeđivanja svojih agenata."
"To podrazumeva opremanje njihovih špijuna sve kvalitetnijom opremom i uređajima za komunikaciju i obučavanje za zaštitu od rada kontraobaveštajnih službi. Međutim sve ovo nije zaustavilo naše službe u daljem otkrivanju mreža na tlu Srbije".
Naš sagovornik zaključuje i da je ovo dobar pokazatelj da su se "naše službe oporavile od nekadašnjeg, može se reći smislenog uništavanja".