Srbija i Balkan
Kako su crnogorski komunisti organizovali drugove u Albaniji: Blažo je bog
U izveštaju CIA o Albaniji iz 1950. navodi se da su jugoslovenski komunisti najzaslužniji za organizovanje komunističke partije u Albaniji, a njihovo delovanje opisuje se gotovo filmski: oni su misteriozni posetioci susedne zemlje, ali i zlokobne figure koje savetuju njihove funkcionere
Otkako su Turci konačno otišli 1913, Albanija je stalno u potrazi za finansijskom potporom ili investicijama iz inostranstva kako bi obezbedila materijalna dobra za stanovništvo i sredstva za razvoj zemlje, navodi se u izveštaju o Albaniji američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) iz 1950. godine.
Stoga, albanska spoljna politika se prvenstveno sastoji u traženju "staratelja". I Jugoslavija je imala svoje pretenzije na ovu zemlju, beleži se u izveštaju sa kojeg je skinuta oznaka tajnosti, a plodovi koji su posejani iz ove zemlje tridesetih godina prošlog veka, požnjeveni su nakon Drugog svetskog rata u građenju dobrih međudržavnih odnosa. Doduše, bili su kratkog veka.
Iz Jugoslavije su dolazili komunisti koji su bili najzaslužniji za stvaranje komunističkih ćelija u Albaniji. Po završetku Drugog svetskog rata i u vreme pisanja izveštaja CIA u Tirani vlada komunistički režim pod Enverom Hodžom na koji Amerikanci ne gledaju nimalo blagonaklono, dok iz istog izveštaja saznajemo da su "američki imperijalisti" zajedno sa albanskim pokretima koje su podržavali, poput Nacionalnog fronta, posmatrani u Tirani kao neprijatelji koji najviše rade na rušenju njihove države.
Za začetak režima koji će preuzeti vlast u Albaniji zasluge pripadaju jugoslovenskim komunistima. "Partija u Albaniji jugoslovenski je proizvod, bez pomoći Jugoslovena danas ne bi bilo Komunističke partije u Albaniji", piše u izveštaju CIA.
Prve komunističke ćelije organizovane su 1931. i 1932. godine, a svake nedelje iz Jugoslavije dolazili su misteriozni posetioci, kako piše u izveštaju, koji su unosili u zemlju propagandni materijal (knjige o Marksu, Engelsu, Lenjinu i Staljinu). U dokumentu CIA navodi se da je jugoslovenska Komunistička partija bila kanal preko kojeg su primane direktive pravo iz Kremlja, a dve ili tri "zlokobne figure" koje su savetovale Envera Hodžu tokom borbe za prevlast bili su jugoslovenski komunisti.
Milan Popović, Dušan Mugoša i Svetozar Vukmanović "Tempo" bili su glavni tvorci i naredbodavci. Oni su insistirali u godinama Drugog svetskog rata da se osnuje narodnooslobodilačka vojska, a prema izveštaju CIA, bili su protiv ujedinjavanja albanskih komunista i pripadnika albanskog pokreta Bali kombetar (Nacionalni front) u zajedničku borbu protiv italijanske okupacije. Prema navodima iz izveštaja CIA, Tempo je stvorio snažnu netrepeljivost između albanskih snaga, a kada je počinjen masakr nad 168 pripadnika Nacionalnog fronta navodno je sa albanskim komunistima koji su to počinili bio i Dušan Mugoša.
"Primenjujući sve vrste nereda, izvrćući zakone, nepoštenim radnjama i svim drugim sredstvima kako bi ojačali partijsku liniju, Albanska komunistička partija uz pomoć jugoslovenskih komunista, postigla je prevlast u zemlji".
Jugoslovenski komunisti potpuno su dominirali nad albanskim komunistima koji su prema njima ispoljavali krajnju servilnost, konstatuje CIA. Tako se citira pismo ministra spoljnih poslova Mehmeda Šehua Mugoši u kojem on navodi "vi ste nam pomogli, vi ste nas naučili, i izlečili nas i postupali s nama kao majka sa svojim detetom… naši životi kao komunista svezani su sa vašim".
Vrhunac je, ističe se u izveštaju, govor Envera Hodže na Centralnom komitetu Komunističke partije Albanije u novembru 1944. u Beratu gde je on naveo da je "drug Blažo (Blažo Jovanović, delegat CK Komunističke partije Jugoslavije u albanskom CK) značajno doprineo našem sastanku. Blažo je za nas kao bog s nebesa".
Iako su 1939. aktivno pomogli stvaranje i organizovanje Nacionalnog fronta u Albaniji, koji je bio najveći neprijatelj komunista, Britanci su pred kraj rata podržali potonje. Kako se navodi u izveštaju CIA, Britanci su "podržali grupu koja je imala najbolje rezultate", a uz to "komunisti su prepoznati kao saveznici, budući da se Rusija borila sa Ujedinjenim nacijama kao saveznik".
Čim je, međutim, ta borba okončana završetkom Drugog svetskog rata, Britanci i Amerikanci su se vratili svojim albanskim pulenima, Nacionalnom frontu, čiji su članovi zauzimali istaknuta mesta u albanskoj kvislinškoj vladi u vreme kada su u zemlju oberučke primljeni nacisti. Dvema zemljama, međutim, nije smetalo da blisko sarađuju sa nekadašnjim saradnicima nacista.
Što se tiče Jugoslavije i "božjih saveznika" iz te zemlje, situacija se preokrenula kada su 1948. raskinute njene veze sa Kominformom (Informbiroom) i Sovjetskim savezom na čelu sa Staljinom. "U ovom ključnom trenutku, Albanija se nije pridružila svojim partnerima, već se okrenula daljem rođaku, Staljinu", piše u izveštaju CIA.
