Pored Srbije, smernice da se pametni telefoni zabrane u školama juče su uputile Vlada Velike Britanije i Italije, koja je otišla i korak dalje pa je uskratila upotrebu mobilnih čak i u nastavne svrhe.
U našoj zemlji takvu odluku mogu da donesu obrazovne ustanove koje imaju autonomiju da same propisuju pravila pod kojim učenici (zlo)upotrebljavaju telefonske uređaje i načine na koja se ona sprovode.
Međutim, da bi vreme provedeno na telefonu i kod kuće trebalo da se redukuje kod dece, pogotovo one mlađe od 10 godina, saglasni su i psiholozi i sociolozi, ali i roditelji - kojima jedan pogled na "skrin tajm" uređaja može da otkrije koliko je sati njihovo čedo "skrolovalo" po društvenim mrežama, igralo igrice, dopisivalo se, pa čak i naručivalo onlajn.
Postavlja se pitanje koje posledice po decu i mlade ostavlja svakodnevno korišćenje digitalnih uređaja duže od dva sata, koliko iznosi maksimalno preporučeno vreme.
Sociolog Jovana Škorić za RT Balkan kaže da je prelomni momenat za dobijanje prvog, ličnog mobilnog telefona sa deset godina pomeren na detetov šesti, sedmi rođendan ili polazak u školu.
"Poslednja istraživanja pokazala su da sve mlađa deca uzrasta od pet i šest godina koriste pametne telefone, a vreme koje provode na njima je zabrinjavajuće, budući da tinejdžeri koriste telefon između pet i devet sati dnevno u proseku. Deca postaju preopterećena jer im telefon i internet kradu mnogo vremena, a to doprinosi otuđenosti, otežanoj socijalizaciji i izgradnji odnosa, smanjuje se emocionalna inteligencija, gube se socijalne veštine", nabraja ona.
Škorić ističe da je sa druge strane vrlo tužno to što roditelji s decom efektivno provedu tek 10 do 20 minuta u razgovoru koji se ne tiču namirivanja osnovnih životnih potreba poput hrane, pića, izvršenja školskih obaveza i sl.
"Da bi se prevazišao ovaj problem, to iziskuje veliki angažman roditelja i vreme, da im ponudimo nove zanimljive sadržaje i skinemo ih sa ekrana", navodi ona i podvlači da represija nije rešenje.
"Te popularne aplikacije za ograničavanje broja sati na uređaju su prihvatljiva za decu mlađeg uzrasta, dok za starije ne igraju ulogu jer oni pronađu načine da urade ono što su zacrtali", objašnjava.
Psiholog Branka Tišma u razgovoru za RT Balkan naglašava da je negativni uticaj pametnih telefona višestruk- od poremećaja pažnje, preko osiromašenog rečnika, do izgradnje egocentričnog, nestrpljivog karaktera kome su sopstvene potrebe i njihovo zadovoljenje prioritet.
"Dovodi se u pitanje i njihov doživljaj realnosti, gube kontakt između dva ljudska bića, nemaju spremnost da prepoznaju tuđe želje i potrebe. Preterana upotreba telefona utiče na razvoj govora i intelektualnu sposobnost. Deca gube radne navike, koncentracija im je jako slaba i podeljena, a s obzirom na to da telefon koriste noću dolazi do skraćenja sna zbog lučenja kortizola. Deca su zavisna od telefona i mreža, a doživljavaju telefon kao integralni deo svog tela, bića", poručuje ona.
Preporučuje da je pravo vreme za prvi telefon i pristup internetu 12 godina, ne ranije, a zauzvrat decu naučiti da se druže, idu na sport i imaju aktivnosti na otvorenom.
Zračenja od telefona dovode do maligniteta
Elektroinženjer Radoje Jevtić ovim se pitanjem bavi više od deset godina i tvrdi da mobilni telefoni predstavljaju posebnu opasnost za decu predškolskog i školskog uzrasta.
"Iz godine u godinu, sve je veća upotreba mobilnih telefona, a i internet je sve dostupniji. Sada skoro da nema učenika koji nije na telefonu, svedoci smo da i bebe, iako ne znaju da pričaju i hodaju, vrlo dobro barataju sa funkcijama na mobilnom. To je porazno, jer za vreme njihove upotrebe neminovno dolazi do prodiranja elektromagnetnih talasa kroz ljudski organizam, a kosti lobanje, kože i potkožnog tkiva kod dece su još tanje i gotovo da ne predstavljaju nikakvu prepreku za prodiranje elektromagnetnog zračenja", objašnjava sagovornik našeg portala i naglašava da je to zračenje kumulativno, što je dodatni problem jer nam stiže 5g mreža.
Primarni efekti koji se javljaju su, kako kaže, nedostatak koncentracije, peckanje na koži, osipi i slične promene, a postoje studije koje kažu da dolazi i do malignih tragova u organizmu.
Porazna statistika
Prema međunarodnom istraživanju "Deca Evrope na internetu", pametni telefon poseduje 64 odsto dece od 9-10 godina, a 86 odsto dece od 9 do 17 godina. Taj procenat raste u najstarijoj grupi od 15-17 godina, čak 98 odsto učenika, a od 13-14 godina 93 odsto učenika.
Istraživanje Unicefa pokazuje da 83 odsto domaćinstva u kojima žive dece uzrasta od 8 do 17 godina poseduje smart telefone.
Više od 85 odsto dece poseduje sopstveni mobilni telefon, a čak njih 63 odsto poseduje pametni telefon. Svako drugo dete (54 odsto) poseduje sopstveni IT uređaj (Pi-Si/laptop/tablet), ali pristup internetu preko mobilnog ima skoro 95 odsto dece. Više od 85 odsto provedi na telefonu više od sat vremena, a 43 odsto više od dva sata dnevno.