Posle više meseci čekanja, nagađanja i pritisaka prozapadne opozicije iz Srbije, Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) objavila je izveštaj o izborima u Srbiji održanim 17. decembra.
U izveštaju se navodi da bi pre novih izbora trebalo sprovesti neophodne zakonodavne izmene, obezbediti doslednu primenu procedura na dan izbora i poboljšati profesionalne kapacitete izborne administracije.
Preporuka je da se revizija biračkog spiska olakša sprovođenje smislene revizije Jedinstvenog biračkog spiska sa učešće relevantnih aktera, uključujući političke partije i civilno društvo, u skladu sa standardima zaštite podataka.
Pored toga, navodi se da bi zakon trebalo da obezbedi jasno razdvajanje između zvaničnih funkcija i kampanje aktivnosti nosilaca dužnosti.
U izveštaju se podseća da su decembarski izbori bili treći parlamentarni izbori za manje od četiri godine i šesti od 2012.
"Učestalost vanrednih izbora dodatno je narušila poverenje javnosti u demokratske institucije i izborne procese i umanjila efikasnost demokratskog upravljanja", ocenjuje ODIHR.
Pored toga, kako se preporučuje, "vlasti treba da preduzmu mere za sprečavanje zloupotrebe položaja i državnih resursa".
U preporukama stoji da vlasti treba da spreče "zastrašivanje i pritisak na birače", uključujući i zaposlene u javnim i državnim institucijama i preduzećima i da ojačaju mehanizme nadzora.
Radi efikasnijeg ostvarivanja biračkog prava Republička izborna komisija treba da razvije i implementira blagovremen, sveobuhvatan i ciljani program edukacije birača, uključujući sprečavanje grupnog glasanja i isticanje važnosti tajnog glasanja.
ODIHR, takođe, napominje da bi nezavisnost REM-a trebalo efikasno garantovati, u skladu sa novim pravnim odredbama.
"Nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) treba da bude delotvorna garantovano, u skladu sa novim zakonskim odredbama. REM treba proaktivno da koristi svoje zakone i ovlašćenja da postupa po službenoj dužnosti u slučaju kršenja medijske regulative, na osnovu njenog sistematskog praćenja", piše u izveštaju.
Da bi se obezbedile nepristrasne informacije o učesnicima i omogućilo biračima da donesu informisanu odluku, mediji bi trebalo da iskoriste svoje pravo na uredničku nezavisnost i izbegavaju korišćenje materijala proizvedenog od strane stranaka u informativnim i vesti programima, posebno tokom izbornih kampanja, piše u izveštaju.
Zakon bi trebalo da predvidi razumno kratak rok za Ustavni sud da obradi izborne žalbe i omogući duži period za održavanje ponovljenih izbora, ističe ODIHR.
Šta ne piše u izveštaju
Mesecima je prozapadna opozicija vršila pritisak da se Zapad uključi u postizborni proces, a liderka koalicije Srbija protiv nasilja Marinika Tepić tim povodom čak je i štrajkovala glađu.
Ovaj deo opozicije tražio je da međunarodna zajednica ne prizna rezultate izbora, da bude sprovedena međunarodna istraga i da izbori, pre svega u Beogradu budu ponovljeni.
Ništa od ovih zahteva opozicije nije se našlo u izveštaju. Krađa glasova se ne spominje niti prekrajanje izborne volje, već je jedino što je ODIHR zatražio revizija biračkog spiska, kao i da u rad na izmenama budu uključene nevladine organizacije, i to zbog izveštaja koji je napravila CRTA.
Izveštaj nije uključio ni zahtev da izborne liste ne smeju da nose imena onih koji nisu kandidati, odnosno da se zabrani da nose ime Aleksandra Vučića.
Iz koalicije "Srbija protiv nasilja" ne saopštavaju da njihovi zahtevi nisu uključeni u izveštaj već i dalje tvrde da je izveštaj "oštar za standarde ODIHR-a".
Nastavljaju sa insistiranjem da izbori budu opet sprovedeni u Beogradu, ali ne traže to na nivou cele Srbije, iako se izveštaj odnosi na ukupan izborni proces, a ne samo na glavni grad.