Srbija i Balkan

Anketa o vršnjačkom nasilju i krivičnoj odgovornosti: Čak 92 odsto za spuštanje granice na 12 godina

Treba razumeti da kažnjavanje nije nešto što donosi rezultate i neće odvratiti počinioca od krivičnog dela, ocenili su učesnici istraživačkog tima Centra za nestalu i zlostavljanu decu
Anketa o vršnjačkom nasilju i krivičnoj odgovornosti: Čak 92 odsto za spuštanje granice na 12 godina© TANJUG/ SAVA RADOVANOVIĆ

Čak 92 odsto ispitanih građana Srbije smatra da bi trebalo spustiti starosnu granicu za krivičnu odgovornosti sa 14 na 12 godina, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja "Stavovi javnosti prema maloletnim počiniocima krivičnih dela".

Predsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu iz Novog Sada naveo je danas da je istraživanje obuhvatilo blizu 5.000 ispitanika, a da su njihovi stavovi o pitanju maloletnih počinilaca krivičnih dela zabrinjavajući.

Doktor političkih nauka i član tima koji je radio istraživanje Jovana Škorić precizirala je da rezultati istraživanja jasno pokazuju da postoji nerazumevanje problema na širem društvenom planu.

"Mislim na opštu javnost, ne razumeju kako dolazi do maloletničke delinkvencije i činjenja krivičnih dela. Treba razumeti da kažnjavanje nije nešto što donosi rezultate i neće odvratiti počinioca od krivičnog dela. Represija je gašenje požara i njoj treba da pribegavamo samo kada nemamo adekvatne preventivne mere", rekla je ona na konferenciji za medije istraživačkog tima centra.

Kada je reč o konkretnim rezultatima istraživanja, Škorić je rekla da od 4.659 ispitanika, 92 odsto njih smatra da je u njihovim zajednicama veliki problem maloletnička delikvencija, a isti broj njih je rekao i da starosnu granicu za krivičnu odgovornost treba spustiti.

"Sa 14 na 12 godina, a neki ispitanici su naveli čak i da bi je trebalo spustiti na deset i osam godina. Veliki deo ispitanika smatra da je potrebno maloletničke počinioce izdvojiti iz društva, da oni nemaju kapacitet za promenu, a neki ispitanici su rekli da je bitno da im sudimo kao odraslima", rekla je ona i dodala da se stavovi donekle razlikuju u zavisnosti od stepena obrazovanja.

Ona je dodala da kada je reč o uzroku ovakvog ponašanja, neki ispitanici smatraju da je to genetika, nedostatak roditeljskih veština, škola, a da su neki navodili i tragedije iz maja.

Škorić je ocenila da je to loše jer su relevantna istraživanja pokazala da se mozak deteta najviše razvija u uzrastu između 14 i 16 godina, kao i da rad sa detetom van sistema krivičnog pravosuđa daje mnogo više rezultata nego u maloletničkim zatvorima.

image