Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) objavila je zvanično finalni izveštaj o izborima u Srbiji od 17. decembra, u kome je pozitivno ocenjen rad RIK-a, a u cilju unapređenja izbornog procesa iznete preporuke za određene zakonske i proceduralne izmene pre sledećih izbora.
U izveštaju se ističe da je Republička izborna komisija radila transparentno, da je vodila i emitovala onlajn redovne sednice koje su bile otvorene za medije i posmatrače i objavljivala sve svoje odluke u roku od 24 sata na svojoj veb stranici, u skladu sa zakonom.
Navodi se i da su propratni materijali blagovremeno deljeni članovima mnogo pre sednica, čime su se omogućavale "smislene diskusije" o tačkama dnevnog reda.
U izveštaju se ocenjuje da je uoči izbora RIK u velikoj meri uživao poverenje većine zainteresovanih strana u njegove tehničke kapacitete, pri čemu su mnogi primetili poboljšanu komunikaciju i transparentnost.
ODIHR ocenjuje da je RIK efikasno sproveo izborne pripreme, ali da ograničeni ljudski i finansijski resursi ometaju njegovu sposobnost da održivo unapredi svoj rad između izbornih perioda i da je zato potrebno da poboljša administrativne i tehničke kapacitete.
ODIHR navodi i da je pre izbora, RIK izmenio 10 postojećih uputstava i usvojio dva nova, kao i da su se te izmene delimično odnosile na prethodne preporuke ODIHR-a, uključujući i one koje su usmerene na poboljšanje pristupa osobama sa invaliditetom, rešavanje gužvi i obezbeđenja tajnosti glasanja.
U izveštaju je pozitivno ocenjen proces glasanja na 93 procenta biračkih mesta od 1.208 posmatranih biračkih mesta, a negativne ocene su prvenstveno pripisane gužvama na biračkim mestima i neadekvatnim merama za obezbeđivanje tajnosti glasanja.
ODIHR je dao 25 preporuka Srbiji, sa ciljem da se unapredi izborni proces i da se uskladi sa obavezama u okviru OEBS i drugim međunarodnim obavezama.
Među preporukama je i da bi RIK trebalo da izradi i sprovede blagovremen, sveobuhvatan i ciljan program edukacije birača, uključujući o pravima birača, sprečavanju grupnog glasanja i značaju tajnog glasanja, kao i da bi ponovo trebalo razmotriti reviziju Jedinstvenog biračkog spiska uz učešće relevantnih aktera.
Preporuke predviđaju i jasno razdvajanje između zvaničnih funkcija i aktivnosti kampanje nosilaca funkcije, sprečavanje zastrašivanja i pritiska na birače, uključujući zaposlene u javnim i državnim institucijama i preduzećima, kao i nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Druge preporuke su i da izborna administracija treba da prikuplja i objavljuje raščlanjene podatke o zastupljenosti polova u svojim organima na sveobuhvatan način, da RIK-u treba dati dovoljan administrativni i tehnički kapacitet, uključujući sopstveni stalni sekretarijat.
Treba i da se razmotri uklanjanje ograničenja za potpisivanje podrške za više od jedne liste, preispita zakon kako bi se kandidatima omogućilo da otklone sve uočene nedostatke u dokumentima, da vlasti treba da sprovode mere koje u potpunosti primenjuju pravo svih aktera na izborima da pristupe i koriste javne prostorije za kampanju pod jednakim uslovima.
Preporučeno je i da se promovišu jednake mogućnosti za kampanju, odnosno da se razmotri ukidanje obaveze depozita za političke stranke i grupe građana koje nisu zastupljene u parlamentu i lokalnim skupštinama.
Među preporukama su i da mediji treba da iskoriste pravo na uređivačku nezavisnost i da izbegavaju korišćenje materijala koje proizvode stranke u vestima i informativnim programima, posebno tokom izbornih kampanja, kao i da bi trebalo razmotriti dalje preciziranje zakonskih kriterijuma za određivanje statusa nacionalne manjine i procedure za registraciju ovih lista.
Kada se radi o rešavanju izbornih sporova ODIHR predlaže da Upravni sud treba da koristi sva raspoloživa sredstva da podrži pravo na delotvoran pravni lek u izbornim sporovima. Navodi se i da vlasti treba da garantuju adekvatne uslove kako građanima tako i međunarodnim posmatračima da obavljaju svoje aktivnosti uz nesmetan pristup svim informacijama.
U izveštaju se navodi da su se u kampanji uglavnom poštovale osnovne slobode, ali da je kampanja bila poremećena oštrom retorikom, pristrasnošću u medijima, pritiscima na javni sektor zaposlenih i zloupotrebe javnih resursa, a primećena je i nedovoljna zastupljenost žena u kampanji.
Navodi se i da je izborni dan protekao glatko, ali su ga obeležili brojni proceduralni nedostaci, uključujući nedoslednu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i prebrojavanja, česti slučajevi gužvi, kršenje tajnosti glasanja i brojni slučajevi grupnog glasanja.
ODIHR je ocenio i da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) zadržalo pasivan pristup regulisanju ponašanja medija tokom kampanje.
Navode da je bilo izolovanih slučajeva fizičkih napada i zastrašivanja posmatrača građana izbornog dana, ali je Međunarodna posmatračka misija (IEOM) generalno pozitivno ocenila procedure glasanja, uz poneke slučajeve grupnog glasanja, neke slučajeve neprimerenog uticaja i neovlašćeno praćenje birača, kao i fotografisanje glasačkih listića.
Brojanje glasova na biračkim mestima i tabelarni prikaz rezultata na LED ekranima generalno je bio efikasan, ali smatraju da su proceduralne zaštitne mere bile nedosledno implementirane.
U izveštaju se navodi da su protesti nakon izbora uglavnom bili mirni, ali da su se 24. decembra dogodili nasilni incidenti koji su doveli do hapšenja.
IEOM je u periodu od 21. novembra do 14. decembra pratila udarne emisije Javne Radio televizije Srbije RTS1 i Radio televizije Vojvodine RTV1, kao i privatnih nacionalnih televizija TV B92, Hepi TV, TV Pink i TV Prva i tom prilikom je utvrđeno da je izveštavanje o predsedniku, uprkos tome što nije bio kandidat, dominiralo u udarnim vestima tih emitera.
Dan izbora je uglavnom bio regularan, ali su se desili izolovani incidenti koji su uključivali fizičke napade i zastrašivanje članova biračkih odbora i posmatrača građana.
Pored toga, široko rasprostranjene tvrdnje koje su se tokom dana pojavljivale o potencijalno velikom broju birača koji žive u inostranstvu, koji su organizovani i autobusom dovođeni u prestonicu da glasaju za vladajuću stranku su, kako se navodi, podrile poverenje javnosti u integritet lokalnih izbora i uticale na prihvatanje rezultata parlamentarnih.
ODIHR je izbore posmatrao na poziv Srbije i zajedno sa delegacijom Parlamentarne skupštine OEBS-a, Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope i Evropskim parlamentom formirao Međunarodnu izbornu posmatračku misiju (IEOM), koja je u svojim zaključcima 18. decembra navela da su izbori bili tehnički dobro vođeni i da su biračima ponudili izbor političkih alternative, ali da je učestalost vanrednih izbora narušila poverenje javnosti u funkcionisanje demokratskih institucija.