Srbija i Balkan
Nova migrantska kriza, broj zahteva za azil u EU skoro kao 2015.
U Nemačkoj je podneto (334.000), a to je više zahteva nego u Francuskoj (167.000) i Španiji (162.000) zajedno, koje su na drugom i trećem mestu po broju zahteva, dok je Mađarska sa samo 30 zahteva na poslednjem mestu
Tokom 2015. godine Sari kontinent doživeo je vrhunac migrantske krize, kada je zemlje Evropske unije, Norvešku i Švajcarsku "poharalo" 1,3 miliona ljudi iz ratom zahvaćenih područja, i prošla 2023. umalo je doživela sličnu sudbinu jer je zahtev za azil podnelo više od 1,1 miliona ljudi.
Kako se navodi u godišnjem izveštaju Agencije EU za azil (EUAA) objavljenom 28. februara, prošle godine zahteva za davanje azila bilo 18 odsto više nego 2022. godine.
Zahtev je podnelo 1.142.618 ljudi, dok je u piku migrantske krize 2015. taj broj bio 1.315.466.
Stopa odobrenih zahteva za izbeglički status ili supsidijarnu zaštitu bila je oko 43 odsto i ona je godinama gotovo ista, pri čemu su isti i izgledi državljana različitih zemalja da dobiju boravak. Tako je stopa za Bangladešane već godinama oko 5 odsto, Pakistance 11 odsto, dok stanovnici Eritreje u 83 odsto slučajeva dobijaju zaštitu.
Krajem 2023. u proceduri je bilo još 883.000 zahteva, što je najviše od vrhunca migrantske krize 2015 i 2016, piše Dnevni evropski servis.
Ukazuje se, međutim da sve to ne prikazuje dimenziju izazova sa kojima se EU suočava, pošto je u njoj neki oblik privremene zaštite dobilo oko 4,4 miliona izbeglih Ukrajinaca, koji ne moraju da traže azil da bi dobili pravo boravka.
Među tražiocima azila i dalje su sa 181.000 zahteva najbrojniji državljani Sirije, pri čemu je njihov broj u odnosu na 2022. porastao za 38 odsto. Slede Avganistanci koji si podneli 114.000 zahteva, ali je to bilo 11 odsto manje nego 2022.
Procentualno je najviše porastao broj tražilaca azila iz Turske, za čak 82 odsto na 101.000.
U izveštaju se navodi i podatak evropske granične i obalne službe "Fronteks" da je 2023. godine zabeležen najveći broj ilegalnih prelazaka spoljnih granica EU od 2016.
Najpoželjnija destinacija za potencijalne azilante i prošle godine je bila Nemačka u kojoj je sa 29 odsto podneta gotovo trećina svih zahteva primljenih u zemljama EU, odnosno 334.000.
U Nemačkoj je podneto više zahteva nego u Francuskoj (167.000) i Španiji (162.000) zajedno, koje su na drugom i trećem mestu po broju zahteva.
Mađarska, iako zemlja sa 9,5 miliona stanovnika, ubedljivo je na začelju i prošle je godine primila samo 30 zahteva. Maleni Kipar je sa svojih oko 921.000 stanovnika primio 12.000 zahteva za dodelu azila.
Gotovo petinu zahteva za azil u zemljama EU podneli su državljani zemalja koji su u EU doputovali legalno, kao regularni putnici, zahvaljujući tome što uživaju povlastice bezviznog režima.
Takva povlastica je na primer posle Bregzita dodeljena državljanima Velike Britanije, a među tražiocima azila koji su imali tu vrstu beneficije najviše je bilo Venecuelanaca, Kolumbijaca i nešto manje Peruanaca. Velika većina njih azil je zatražila u Španiji.
Kada je reč o Ukrajincima koji su dobili privremeno utočište i zaštitu u EU, u odnosu na broj stanovnika najviše ih je primila Češka, a slede Bugarska, Estonija, Litvanija i Poljska.
Po ukupnom broju, najviše ih je međutim bilo u Nemačkoj (1,2 miliona) i Poljskoj (jedan milion).
EUAA se izveštaju ograđuje da je precizne podatke o poreklu tražilaca azila nekada teško ustanoviti, jer neki imaju državljanstvo koje se različito tretira u članicama EU, kao što je na primer slučaj sa raseljenim osobama iz Palestine koju ne priznaju sve zemlje Unije.
