Patrijarh srpski o godišnjici donošenja Ustava RS: Demokratski izraz volje srpskog naroda
Ustav Republike Srpske kao konstitutivni akt nije ništa drugo do demokratski izraz volje srpskog naroda koji živi u RS, poručio je patrijarh srpski Porfirije na obeležavanju jubileja godišnjice proglašenja prvog Ustava RS u Beogradu.
Podsećajući na reči predsednika RS Milorada Dodika izgovorene u Podgorici da je Srpska pravoslavna crkva ključna za očuvanje identiteta i opstanak srpskog naroda u Crnoj Gori, Srpskoj i Srbiji, srpski patrijarh rekao je da Crkva i narod nisu dve stvarnosti, a pogotovu ne dve međusobno suprotstavljene stvarnosti kako bi neko hteo da prikaže.
"Crkva i verni narod su jedno te isto: jedno telo, jedna porodica, jedna vera i, kako je predsednik Dodik rekao, jedan identitet, iako postoje neki koji kažu da ne postoji saborni identitet, nego samo pojedinačni, hoteći da kažu da ne postoji identitet srpskog naroda. Ja bih ih uputio na oce moderne psihologije, pa neka tamo tragaju, možda će pronaći reč ili kovanicu koja govori o kolektivnom nesvesnom na primer", rekao je srpski patrijarh u svom obraćanju na godišnjici jubileja obeleženom u Domu vojske u Beogradu.
Kako je dodao, u okviru tog jednog tela ima koliko god hoćemo prostora za sve bogatstvo razlika i unutar jednog identiteta.
"Naš narod od severa do juga, od Soluna do Budima, gde god srpskih tića ima, kako pesnik simvolično kaže, ali zaista na celom našem prostranom balkanskom životnom prostoru ukrašen je različitim odlikama, različitim karakternim izrazima, različitim temperamentima, razlikom u stasu, jednom rečju: bogat je mnoštvom kulturnog i duhovnog izraza, često kažem od gluvog glamočkog do velikog bačkog kola i sedmoosminskog ritma naših južnih krajeva, razlikom u urbanoj i seoskoj kulturi, ali i različitim političkim pogledima i stranačkim sagledavanjem interesa naroda i grupa", rekao je patrijarh Porfirije.
Nedavno obeleženi Dan Republike Srpske i godišnjica donošenja njenog Ustava, kako je istakao poglavar SPC, prilika je da se podsetimo kada i čime je definisana državnost srpskog naroda. Patrijarh je podsetio da se to dogodilo u manastiru Studenica, 1207. godine i da je srpska državnost određena i definisana za večnost na moštima Svetog Simeona Mirotočivog, na molitvi Svetog Save i iskrenom pokajanju i međusobnom praštanju i izmirenju njegove braće Svetog Stefana Prvovenčanog i Vukana.
"Taj blagosloveni postupak u studeničkom svetom hramu primer je za sva pokolenja, pogotovo za one koji vode državu i obavljaju odgovorne državne poslove, ali i za one koji imaju takvu ambiciju, a naročito i posebno u odsudnim momentima i u pitanjima koja se tiču celine naroda i interesa jedne vere, jednog naroda, jednog identiteta. Taj sjajni gest spasonosni je putokaz kroz čitavu srpsku povest", istakao je patrijarh Porfirije.
On je napomenuo da je "od našeg rodonačelnika Stefana Nemanje preko svih svetih vladara iz njegove dinastije, preko čestitoga kneza Lazara, hiljada svetih vitezova koji su položili život za krst časni i slobodu zlatnu od Kosova do Jadovna i opet do Kosova, nebrojenog mnoštva nevinih svetih mučenika, srpska državnost se utvrđivala, ali će i ubuduće opstajati upravo na moštima svetih, na čestitosti i svetosti".