Iako je tek februar, mnogi se već žale na probleme sa alergijom, pre svega one koje pravi breza. Stručnjaci kažu da su toplije vreme i ranije cvetanje drveća doveli do toga da ove godine ranije nastupi sezona alergija, kao i da je broj ljudi koji imaju probleme u konstantnom porastu.
"Breza, koja će sa cvetanjem krenuti za pet ili šest dana je nešto zbog čega se najveći broj sugrađana javlja, jer to drvo ima veliku alergenost", objasnila je alergolog Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine.
Prema njoj, temperature od 15 do 20 stepeni prouzrokovale su da odjednom procvetaju sve vrste drveća.
"Prethodnih godina smo imali dve do tri vrste polena u vazduhu, ali ove godine se pojavilo deset polenovih zrna odjednom i to preko graničnih vrednosti. Agencija za zaštitu životne sredine prati od 1. februara do 1. novembra, svakoga dana, sve alergene na 28 različitih mesta na teritoriji Srbije", rekla je Mitrović za K1 televiziju.
Ona je objasnila da su tise i čempresi već preko dve nedelje u crvenoj zoni, bio je tu i lešnik a sada su u crvenoj zoni jasen i brest.
"Ovakvu situaciju sa polenom nismo imali poslednjih godina", rekla je ona i dodala da se desi da krene sezona cvetanja, koja počne sa dva do tri zrna polena, pa prvo drveće koje cveta, jova, lesak, čempresi i tise, ali koja ne budu odmah u nekim prekograničnim vrednostima.
"Beležili smo kretanje cvetanja, gde je bilo prisutno pet, šest, deset polenovih zrna, a sada su te vrednosti tise i čempresa preko 500, a kažemo da je granična vrednost 60 polenovih zrna po kubnom metru vazduha. I onda kada se tu, umesto tri, pojavi deset, zajedno sa zagađenjem vazduha koje je prisutno i za koje se polenske čestice vežu u gradskoj sredini, simptomi su mnogo izraženiji. U ruralnim mestima, iako ima više zelenila, manja je alergičnost upravo zbog zagađenja vazduha", rekla je Mitrović.
Navela je koliko biljaka se prati u ovom trenutku.
"Pratimo 26 vrsta alergenog polena. Sada malo ohrabruje to što neki poleni cvetaju i za pet ili šest dana završavaju svoju fazu cvetanja, ali kreću drugi. Ono što je tipično za period maja i juna, jesu poleni drveća. Završavamo sa polenom lipe, koji nije neki jak alergen, ali kreću poleni trava", rekla je ona.
Objasnila je da nemaju svi poleni isti alergeni potencijal i da merenja pokazuju da kada je sunčano sa blagim vetrom, izuzetno su velike mogućnosti rasprašivanja polena.
"Tada ljudi imaju plitko disanje i zamaranje. U tim periodima, savetujemo im da izbegavaju kontakt sa prirodom, iako to nije uvek moguće, kako bi se smanjio veliki unos i koncentracija polena", kazala je Mitrović.
Alergolog Vojislav Đurić istakao je da alergija u pojedinim situacijama može biti ozbiljna i da stalno raste broj ljudi koji imaju problem sa alergijom.
"Nezgodno je to što se često ne zadržava samo na gornjim, već i na donjim disajnim putevima, pa ukoliko to duže traje, može se pretvoriti i u bronhijalnu astmu. U principu može biti opasna, mada retko", naveo je Đurić.
Savetuje ljude da prvo provere da li se zaista radi o alergiji, odnosno da utvrde da li su alergični, jer mnoge bolesti liče.
"Mi radimo kožne probe sa određenim alergenima, koje su gotove za pola sata. Može da se izmeri i prisustvo antitela na pojedine alergene. Kada se potvrdi da ste alergični, onda to mora da se uporedi sa prethodnim podacima, odnosno da li su iste tegobe bile prisutne u prethodnoj godini u određenom dobu godine", rekao je Đurić.
Kako je naveo, što veća koncentracija, to su izraženiji simptomi.
"Ukoliko je dovoljno velika koncentracija, biće otežanog disanja, zamora i opšteg osećaja malaksalosti, ali neće biti temperature. Ukoliko imate temperaturu i sekret koji izbacujete je žućkasto - zelenkast, onda to nije alergija. Alergiju prati svrab i bistar sekret. Ako je samo jedan alergen prisutan samo u martu i septembru, pacijenti treba što pre da počnu da uzimaju lekove da bi to zaustavili", kazao je Đurić i doda da se terapija mora uzimati redovno i početi što ranije, jer je efekat slabiji ukoliko se krene sa terapijom kasno.
Objasnio je kome je namenjena vakcina protiv alergije.
"Prvo mora da se utvrdi da li je pacijent alergičan na određene alergene, jedan, dva ili možda više i onda preporučujemo vakcinu. Stvar je u tome da se ona daje prvo u maloj dozi, zatim sve većim i većim dozama, dok se ne postigne jedna doza održavanja, a zatim se nastavlja sledećih tri do pet godina. Za razliku od uobičajenih vakcina, ona se ne daje u dve ili tri doze, već u mnogo doza", rekao je alergolog.
Pored klasične vakcine, kaže on, sada postoji sublingvalna imunoterapija, gde se alergen daje pod jezik.
"Pacijent sledi uputstvo za alergene i upotrebljava ih u rastućim dozama, tako što sam sebi daje rastvor alergena pod jezikom u rastućim dozama, a zatim u dozama održavanja i pacijenti su jako zadovoljni. Nema nuspojava, oseća se samo mali svrab u ustima, i ima jako mali broj kontraindikacij", zaključio je Đurić.