Pod krovom VMA nalazi se oko četiri petine kompletnog vojnog zdravstva, tako da ta to nije obična bolnica, ukazuje načelnik ove ustanove, pukovnik profesor dr Miroslav Vukosavljević u intervju za "Politiku", a povodom 180. rođendana VMA koji će se obeležiti 4. marta.
U VMA je prošle godine stacionarno lečeno oko 30.000 pacijenata, a prema Vukosavljevićevim rečima, lekari te ustanove uradili su oko 20.000 operacija i oko tri miliona laboratorijskih analiza.
"Obavljeno je i oko 300.000 specijalističkih pregleda vojnih i civilnih osiguranika, 75.000 radioloških dijagnostika", naveo je Vukosavljević.
Odgovarajući na pitanje šta su u istoriji bile prekretnice u funkcionisanju VMA, Vukosavljević kaže da je VMA svedok nastanka i razvoja sanitetske službe i nastajanja vojnih bolnica, kao da je nemoguće preskočiti ratnu medicinu kao svojevrsnu polaznu osnovu uspeha mnoštva generacija vojnih lekara.
Ukazuje, međutim, i da su u toj ustanovi rađeni mnogi veliki i komlikovani zahvate, čime su rešavani problemi sa kojima, kako kaže, niko u zemlji nije pokušao da se "uhvati u koštac" - preko mokrohirurgije, replantacije, do robotskih staplera.
"Teško je izdvojiti prekretnice u radu kada je svaki put u pitanju spasavanje života. Recimo da nam je svaka operacija u kojoj po pravilu učestvuje multidisciplinarni tim donela elan za još snažnije poduhvate", navodi Vukosavljević.
Prema njegovim rečima, VMA je "bila i ostala svojevrstan vulkan strasti prema znanju, nauci i brizi o zdravlju svih građana".
Vukosavljević je istakao da je VMA prva u zemlji uvela dnevnu hirurgiju, kao i da je u toj ustanovi urađena prva mikroinciziona zadnja vitrektomija oka u zemlji i regionu, kao i brojne druge zahtevne hirurške metode koje iziskuju multidispilinarini pristup, po čemu je, kako naglašava, VMA bila i ostala prepoznatljiva.
Naveo je da je VMA ponosna na svoje uspehe i hrabre poduhvate u dijagnostici i lečenju najtežih oboljenja, spremna da uvek napreduje i radi više i bolje, prenosi znanja i uči i bude u društvu najboljih.
Načelnik VMA ističe i da je saradnja sa lekarima iz civilnih zdravstvenih ustanova rezultirala uvođenjem novih procedura u lečenju i dijagnostici na VMA, koje su rezervisane za specijalizovane bolnice, a najnoviji primer je zbrinjavanje kardioloških stanja kroz najsavremenije metode.
Vukosavljević je ukazao da je posebno ponosan na transplantacione timove VMA i podsetio da se transpalntaciona hirurgija u VMA razvija od 1996. godine, kada je urađena prva transplantacija bubrega.
"Od prošlog rođendana uradili smo četiri kadaverične transplantacije jetre, šest kadaveričnih transplantacija bubrega, 22 transplantacije bubrega sa živog donora, transplantirane su i četiri rožnjače, a bilo bi ih i mnogo više da je broj donora veći", rekao je Vukosavljević.
Govoreći o Centru za hitnu pomoć VMA, koji je sredom dežurna ustanova za Beograd, naveo je da je pre koju godinu prosečno 500 građana tražilo pomoć, a sada je to više od 700, pa je potrebna veština svih dežurnih lekara da zbrinu tako veliki broj pacijenata.