Srbija i Balkan
Dve decenije od najrazornijeg požara u srpskom manastiru: Kada će Hilandar zasijati starim sjajem
Svako ko bude došao sledeće godine u Hilandar neće moći da vidi da je manastir goreo u stravičnom požaru, poručuje za RT Balkan direktor Zadužbine Svetog manastira Hilandar Milivoj Ranđić
U Hilandaru je pre dve decenije, u noći između 3. i 4. marta, došlo do najrazornijeg požara u istoriji ove srpske svetinje koji je uništio i značajno oštetio 5.897 metara kvadratnih ili skoro 55 odsto korisne površine. Ipak, krajem ove godine zasijaće najveća srpska svetinja starim sjajem, kaže za RT Balkan direktor Zadužbine Svetog manastira Hilandar Milivoj Ranđić.
"Svako ko bude došao sledeće godine u Hilandar neće moći da vidi da je manastir goreo u stravičnom požaru. To je ujedno i pohvala obnovi koju sprovodimo sami uz poštovanje kvaliteta radova i racionalne finansijske strukture. Ostaće utisak da je zadržan stari izgled svetinje", dodaje naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, da bi Hilandar opstao posle požara, i sačuvao pozicija koju ima na Svetoj Gori, jedino je bilo moguće da sam manastir upravlja obnovom. U to ime Zadužbina Hilandara je izabrana kao organizacioni centar koji je okupio i angažovao stručnjake, saradnike i izvršioce radova. Dodaje da postoji stolarska radionica koja pripada manastiru i sve radove izvode građevinski radnici koji su zaposleni u Zadužbini.
Ranđić objašnjava da su već mesec dana radnici angažovani i da će grubi radovi biti gotovi do kraja ove godine, a u 2025. očekuje se da će ostati jedan deo radova na unutrašnjem uređenju Igumenarije, poslednjeg objekta koji je predmet obnove, a prvi koji je goreo 2004.
Prema njegovim rečima obnova ovog dela građevine je veoma bitna jer su upravo propusti u izgradnji Igumenarije, odnosno zapadnog bedemskog zida, doveli do toga da se požar 2004. godine raširi.
"Projekat na obnovi Igumenarije je složeniji proces. Reč je o objektu iz 1198. godine na kojem smo imali veoma ozbiljne radove jer su podrumi bili zatrpani usled ranijih požara. Zapadni bedemski zid nije uopšte goreo jer je od kamena, ali budući da je zid istovremeno fasada za tu trpezariju, a zbog propusta u izgradnji počeo je da se pomera u temeljima i stvara pukotine kroz koje je požar uspeo da se proširi", objašnjava naš sagovornik.
Ranđić dodaje da se sada ispod zida postavljaju čelični šipovi koje će dosezati do čvrste stenske mase na oko 20 metara dubine, a sve se to radi kako ne bi došlo do novog požara i da izdrži jak zemljotres. Prema njegovim rečima ovo je jedini deo posla koji ne rade majstori zaposleni u Zadužbini, već će biti angažovana grčka firma, a iznos radova iznosi oko 100.000 evra.
Srbija najveći obnovitelj
Na pitanje šta je bio najveći izazov u procesu obnove manastira, Ranđić je rekao da je najveći izazov bio da se ne prekinu radovi, uprkos svim događajima koji su se odigrali od 2004. do danas.
"Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, kovid krizi i brojnim drugim problemima, radovi nisu prekinuti ni na jedan dan, osim onoga što su bile redovne i nužne pauze. Izuzev u vreme korone, kada smo morali u prvom trenutku da evakuišemo radnike, međutim i tada smo uspeli vrlo brzo, svega dva meseca kasnije, da povratimo isti režim i tempo radova", naveo je Ranđić.
Govoreći o najvećim priložnicima obnovi svetinje, naš sagovornik ističe da su to država Srbija i srpski narod.
"Republika Srbija je obnovila manastir Hilandar, i to treba istaći. To je strateški interes države Srbije, i na kraju usvajanjem Zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar 2021. godine, država je prihvatila obnovu kao nacionalnu potrebu. Od tada, pomoć se ustalila, iako je uvek bila prisutna, ali je imala uspone i padove", tvrdi direktor Zadužbine.
On je citirao ondašnjeg prestolonaslednika britanske krune Čarlsa Trećeg, sada kralja, koji je u pismu upućeno Hilandaru nakon požara, rekao da "svaki čovek koji se saoseća sa lepim ne može da ne bude pogođen stradanjem Hilandara". Prema Ranđiću, ove reči su ujedno i merilo stradanja i međunarodnog značaja obnove srpskog nasleđa manastira Hilandar.
Naš sagovornik demantuje glasine da je princ Čarls Treći donirao srpskoj svetinji milion evra, ali je potvrdio da je princ Čarls lično učestvovao i organizovao tri dobrotvorna skupa u Velikoj Britaniji, ne ističući koliko je iznosio njegov zasebni prilog. Takođe, sadašnji kralj je prilikom posete Srbiji 2016. godine tražio da se sastane sa srpskim patrijarhom i direktorom Zadužbine Hilandar kako bi se informisao o obnovi najveće srpske svetinje.
Ljubav Rusije prema Svetoj Gori
Govoreći o međunarodnoj pomoći u obnovi Hilandara, naš sagovornik ističe da je srpska svetinja oduvek uživala podršku Rusije, i da postoje ozbiljna udruženja poput "Požrtvovanje za Svetu Goru", odakle stiže značajna materijalna pomoć.
"Rusija mnogo voli Svetu Goru", ističe Ranđić.
Kada je reč o pomoći Grčke, naš sagovornik kaže da je država pomogla koliko je mogla, uz napomenu da je to glavni zadatak srpske države, jer, kako kaže, time se "legitimišemo pred svetom šta smo uradili za nešto najvrednije što imamo".
Pre tačno dve decenije, u plamenu je nestalo više od polovine zgrada srpske carske lavre.
Požar velikih razmera je uništio i oštetio skoro polovinu manastirskih zdanja.
Počeo je nešto nakon jedan sat po ponoći u jednom od dimnjaka severozapadnog konaka koji se naziva Igumenarija, odnosno Dohija.
Ubrzo se požar, zahvativši suvu drvenu krovnu konstrukciju pokrivenu kamenim pokrivačem, proširio i na celu severnu stranu manastirskog kompleksa sve do crkve Svetih Arhangela i pirga Svetog Save.
Odmah nakon toga je pokrenut veliki broj aktivnosti na obnovi manastira, uz obnovu građevina koje su neposredno pogođene vatrenom stihijom.
Udovičina lepta
Govoreći o priložnicima Hilandara, naš sagovornik ističe potresna pisma koja su stigla na adresu Zadužbine, i koja su ga najviše podsetila na priču o dve udovičine lepte.
"Te 2004. stiže nam pismo i to ne jedno, bilo je takvih sigurno četiri, pet, u kome nas đaci nekoliko osnovnih škola obaveštavaju da su uplatili sredstva za obnovu Hilandara od svog đačkog dinara. I sad posle toliko godina mi se plače kad se setim tih pisma, i koliko je to u stvari velika stvar, jer to su sada mladi ljudi od dvadesetak godina, a njihovi skromni prilozi veliki za njih kao ljude", priseća se Ranđić.
Naš sagovornik je podeli sa nama reči igumana manastira Grigorijat, na Svetoj Gori, koji je rekao, pred okupljenim hodočanicima, da je Bog dao u ovom iskušenju i veliku blagodat da budemo novi ktitori Hilandara.
"Zapamtite da je velika uloga ktitora, pokrovitelja i zaštitnika svetinje, i te reči me već 20 godina drže na ovom mestu", poručuje naš sagovornik.
