Rusija je izdala nalog za hapšenje trojice pripadnika tzv. kosovske policije, među kojima su komandant specijalnih jedinica policije Besart Ahmeti, operativni šef jedinica za hitne intervencije (FIT) Alban Jetulah i još jedan pripadnik policije.
Kao razlog se navodi slučaj iz 2019, kada je na severu KiM uhapšen pripadnik Unmika, ruski državljanin Mihail Krasnoščekov.
Ministar unutrašnjih poslova privremenih prištinskih institucija Dželjalj Svečlja juče je potvrdio ovu informaciju za medije na albanskom jeziku i izjavio da je resorno ministarstvo zvanično obavešteno da je raspisana međunarodna poternica. Svečlja je rekao da se od Rusije ne očekuje ništa dobro, kao da "ni njega, ni Besarta ne brine pokrenuta poternica".
Da on ipak nije sasvim iskren i opušten i da je ova vest izazvala pometnju u Prištini, ukazuju i prve reakcije albanske javnosti. Portali iz Prištine su objavili da poternica dolazi kao odgovor na onu koji je izdao Interpol za Milanom Radoičićem nakon sukoba u Banjskoj 24. septembra.
Oglasio se i Rašit Ćalaj, bivši direktor policije tzv. Kosova, koji je ovu funkciju obavljao kada se pomenuti događaj zbio, tj. tokom 2019. godine.
Govoreći za TV Dukađini, upozorio je da "država mora ozbiljno da se pozabavi ovim pitanjem, jer posledice koje ovi policajci mogu imati zbog naloga za hapšenje nisu jednostavni". Kako je objasnio, policajci, posebno njihovi pretpostavljeni, upućuju se na obuke u različite države i sada mogu biti zaustavljeni na bilo kojoj granici.
Iskoristio je priliku da podseti na ono što se tada dogodilo. Tako je ispričao verziju događaja koju zastupa Priština i u kojoj su negativni junaci, očekivano, Srbi i Rusi, ne pominjući bilo kakvu nasilnu akciju tzv. kosovskih policajaca, odnosno njihov nasilni upad na sever KiM.
Krasnoščekov je, prema njegovim rečima, službenim automobilom predvodio građane i "bande" koje su blokirale puteve na severu KiM, dodajući da su ga specijalne jedinice zaustavile.
U akciju su učestvovali, kazao je Ćalaj, Besart Ahmeti i Alban Jetulah, koji je tada bio komandant interventne jedinice. Kako je objasnio, "uhapsili su nekoliko ljudi na severu KiM, a među njima i Krasnoščekova", koji je kasnije proglašen presonom non grata.
Podsetimo, 28. maja 2019. u četiri srpske opštine na severu KiM upale su specijalne jedinice Rosu. Nasilna akcija je trajala više od šest časova, a tada ej uhapšeno 28 osoba, 19 policajaca i devet građana. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić povodom toga naredio je punu borbenu gotovost Vojske Srbije. A mediji na albanskom jeziku navode da je Krasnoščekov tada pucao, kao i da je iz njegovog automobila bila izneta motorna testera.
Ahmeti je, inače, tokom 1005. uhapsio Aljbina Kurtija, koji je kao vođa Samoopredeljenja predvodio nemire protiv prisustva UN na KiM. Takođe, Ahmeti je bio teško povređen u sukobu s Kurtijem i njegovim pristalicama, zbog čega je lečen u Turskoj. Ova dvojica ekstremista su se pomirila kada je Kurti došao na vlast. Sam Ahmeti oglasio se u slučaju "Banjska" rekavši da je "ponosan na momke", kao i da je video đavole u njihovim (srpskim) očima i da su ih "videli kako padaju, plaču i trče".
Bivši operativac Državne bezbednosti Božidar Spasić ocenjuje za "Politiku" da ej reč o nečemu sasvim drugačijem od onoga što pokušava da predstavi Priština povezujući ove poternice ruske federalne službe s Milanom Radoičićem. Spasić se poziva na ruske obaveštajne izvore i precizira da je u pozadini ovih poternica slučaj koji se dogodio pre nekoliko meseci.
"Na KiM su se zaputila trojica Rusa, a jedan je bio sa suprugom, Krenuli su u obilazak srpskih pravoslavnih svetinja, Pećke patrijaršije. Negde na putu ili na samom administrativnom prelazu su zaustavljeni, a učestvovala je upravo spomenuta trojka. Maltretirali su ih, zadržavali između četiri i pet časova, proveravali svaki detalj i psovali. Ruski državljani su nakon toga napustili našu teritoriju i sve to, po povratku u Rusiju, ispričali novinarima. To je prava pozadina potrage, jer se smatra da su policajci izveli teroristički napad na ruske građane na teritoriji Srbije", kaže Spasić i podseća da Rusija ne priznaje samooproglašeno Kosovo.
Kako ocenjuje penzionisani potpukovnik Kontraobaveštajne službe Ljuban Karan, Rusija ne zaboravlja hapšenja i maltretiranja ruskih građana, novinara i diplomata.
"Oni to pamte i vrate. Tako su ove policajce, pa i šefa te policije, stavili na poternice", ističe karan i dodaje da je Priština u stalnom sukobu sa srpskom, ali i sa ruskom stranom.
"Oni su slali pripadnike te svoje paravojske i u Ukrajinu kao nekakvu podršku ukrajinskoj vojsci u tom sukobu. Jeste simbolično, ali ruska strana to evidentira. Imaju na spisku razna lica iz parapolicije, paravojske i sigurno da ih po imenu znaju i prepoznaju", navodi Karan.
Objašnjava da se u Prištini ne zna šta ej vojska, a šta je policija i da se Priština antiruskim delovanjem dodvorava moćnicima na Zapadu.
"Predstavljaju se kao nekakva struktura koja je uvek spremna za sukob raznih vrsta protiv Rusije, pa i za te hibridne sukobe koji se neprestano vode. Oni nastoje da prikažu da je ruski uticaj u Srbiji toliko veliki da su oni u opasnosti kao nekakva država, odnosno paradržava", ističe Karan.
Spasić, međutim, ocenjuje da ove poternice Priština shvata veoma ozbiljno, i to s razlogom.
"Vlada veliko uzbuđenje u Prištini i drugim bazama. I među njihovim policajcima, jer ovi policajci ne smeju da napuštaju teritoriju KiM. Ruska potražna služba pokušava da to uradi preko Euleksa i drugih evropskih policija i u tom smislu ovo je 'dobar potez' ruske policije da nauči pameti te `specijalce` da ne mogu maltretirati ruske građane koji po raznim osnovama odlaze i borave na Kim", precizira sagovornik "Politike" i dodaje da će ovi pripadnici tzv. kosovske policije biti uhapšeni na bilo kom graničnom prelazu.