Analena Berbok Srbiji "vraća" Kosovo: Nemačka se pokajala za podršku secesionistima?

Šefica nemačke diplomatije počela je napokon da brine zbog secesionističkih narativa – ali ne prištinskih

Nemačka "savest"  je izgleda proradila, a Berlin se, ako je verovati šefici diplomatije te zemlje Analeni Berbok, gorko kaje zbog podrške secesionističkim prištinskim vlastima. Jer kako drugačije objasniti njen, novomanifestovani prezir prema secesionizmu?

Da li će Analena biti ta koja će Srbima "vratiti" Kosovo nakon što je Nemačka bila jedna od prvih zemalja koje su podržale ilegalnu secesiju - pitanje je svih pitanja koje je nemoguće ne postaviti nakon njenog obraćanja tokom posete Sarajevu.

Berbokova je, naime, tokom susreta sa članovima Predsedništva BiH i ministrom spoljnih poslova u Savetu ministara BiH Elmedinom Konakovićem posebno govorila o, kako je navela,"secesionističkom narativu".

No, iako bi se, bilo ko upućen u prilike na Balkanu mogao zakleti da taj narativ isključivo sluša u Prištini –ona je takve narative čula u Republici Srpskoj.

Šteta - a prilično je uverljivo zvučala ideja da će Nemačka konačno stati u odbranu teritorijalnog integriteta Srbije, naročito kad je Berbokova otvorila dušu i priznala da je svesna koliko je opasno nasilno menjanje granica.

"Vi ste ovde osetili da je najveći otrov za čovečanstvo nasilno menjanje granica. To je donelo toliko patnje na našem kontinentu i celom svetu i zbog toga i vredi ono što vredi za sve zemlje i to govorim drugim kandidatima za pristupanje. Jedna zemlja samo zajednički može postati član EU. Vlada ne može delovati bez opozicije, politika ne može delovati bez civilnog društva, jedna regija ne može delovati bez druge regije. Sve snage iz jedne zemlje su za ovo potrebne. To je nama toliko važno na putu ka EU", rekla je Berbokova.

Šefica nemačke diplomatije posebno se osvrnula na "secesionističke fantazije", ali, iako su to mnogi očekivali, nije pomenula kako na Balkanu takve snove sanjaju najčešće u Prištini.

Berbokova je govorila i o ruskom uticaju u BiH rekavši da je zabrinjava retorika u pogledu na Rusiju.

"Vidimo da je rat odvajanja Putina od Evrope rat narativa, jezik koji se koristi kao sredstvo za razdvajanje i to je važno za veliko pitanje investicija. Ulaganja su moguća ali njima je potrebna sigurnost i upućujem apel Banjaluci da na EU putu koračaju zajednički" navela je Berbok, prenela je sarajevska TV N1.

Šetajući sa sarajevskom Baščaršijom Analena je pokušala i da uporedi Sarajevo sa Kijevom.

"Pre 30 godina ovde je odbranjena evropska ideja jednako kako danas srce Evrope kuca u Kijevu u 1990. godinama je ovde kucalo u opkoljenom Sarajevu", navela je Berbok tako indirektno potvrđujući da je i jedan i drugi sukob režiran iz evropskih centara moći.